Đaci profesorke Snežane Trifunović sastavili su pesmu o puževima. Pesmu Vam prenosimo u celosti:

Nije ni metilj, nije ni glista
Ovo je rima da naš puž zablista.
On je mekušac, životinja mala
Što je u troslojnu ljušturu stala.
Tentikule s ocelama glava mu ima
U moru škrgama vazduh prima.
Na kopnu kad živi plućima diše
Ovo je tek druga strofa, ali reći ćemo vam više.
Životni vek mu nije kratak,
Kada luči sluz, put mu bude gladak.
Radula je organ koji hranu melje
Zato može alge i biljke da ždere.
Plaštana duplja otvore skriva
Preko metanefridija sekrete izliva.
A kad struja vođena tad dođe,
Iz ljušture napolje tad sve štetno prođe.
Otvoren krvni sistem cirkuliše zdravo,
Škrge il’ pluća, pa u srce pravo.
Pretkomora jedna, a jedna je i komora
Puž je hermafrodit, nama nema odmora.
Pužić mali puzi, mnogo ih je vrsta
Da ih sada nabrajamo, suše nam se usta.

Ako našu pesmu slušali vi ste,
Na času ovom malog puža naučili ste.

Izvor:biološki blog

Share

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

20 − fifteen =