У последње време ова тема је изузетно актуелна али питање је, да ли је присутност питања пластике допринела било каквом подизању свести или ће представљати још једну тему за цоцкање и осуду свих осим себе уз јутарњу кафу, после које грађани губе стрпљење за ове баналности и бацају се на “битне ствари“.

https://21stcenturychallenges.files.wordpress.com/2015/06/plastic-oceans.jpg?w=848&h=636

Када смо код стрпљења, бојим се да без њега као и живаца полако остају и неславни хероји данашњице који се труде да изгурају овај проблем под лупу јавности. Много података о загађености пластиком циркулише медијима те бих се укратко осврнула на неке од њих. За почетак, кренимо па…од почетка. У току једне године произведе се количина пластике једнака укупној тежини људске популације. Где она завршава? Па, или на депонијама или у океанима, а врло мали део исте упркос све већем развоју и инвестирању у технологију рециклаже, бива рециклирана. Између 5 и 13 тона пластике исцури у океане сваке године, а према истраживању Фондације MekArtur до 2050. океани ће садржати више пластике него што је укупна тежина риба! Ако ово и даље не дотиче појединце, можда би их заинтересовао податак (поготово љубитеље морских плодова) до кога су дошли научници са универзитета Gent у Белгији, који гласи да људи који редовно конзумирају морске плодове унесу и до 11.000 делића пластике сваке године. Британци погођени овим проблемом активирали су се на разне начине, а британска агенција Populus је овогодишњом анкетом показала да 91% испитаника у радњама жели да види рафове без пластике! Ово је сјајан податак који нас са проблема преусмерава на колективно размишљање о могућим решењима. У светлу ове теме са великом дозом дивљења желела бих да скренем пажњу на компаниију са Флориде  4Ocean која је решавању проблема приступила на алтернативан и изузетно креативан начин! Наиме, они скупљају смеће из океана а потом га рециклирају и од истог израђују наруквице које се могу купити путем интернета, а сав новац који прикупе користе како би запослили још људи који би радили на овом пројекту. Од јануара 2018. прикупили су и рециклирали око 100.000 килограма смећа! Оснивачи и хероји овог текста су два млада сурфера Андреј Купер и Алекс Шулц, који су искористили своју животну уштеђевину како би покренули овај пројекат. Од оснивања компаније и почетка пројекта, било је потребно 14 месеци да се прва рециклирана наруквица прода! Свакако, ово је нешто итекако вредно пажње и поштовања, такода ако кликнете на линк, можете и сами да се уверите како су решења мнооого инспиративнија и лепша од проблема

Plastik-Müll im Meer (picture-alliance/Photoshot)

Као и после сваког текста и сазнања, оно што их чини вреднима јесте подстицање вашег размишљања и ваше жеље за добрим, креативним и корисним делима. Ја сам одлучила да своју заинтересованост претворим у игру те  да последње две недеље када год ми се укаже прилика, упитам суграђане зашто су им пластичне кесе неопходне у толиким количинама? Одговор који сам најчешће добијала је: “Ц, па знам ја све то, али ја у нешто морам да бацам смеће“. И ово је сјајна вест, јер сада сви заједно можемо да се играмо смишљања решења овог очигледно веома великог иако наизглед наивног проблема ☺ Прикључите нам се драги људи, за почетак тако што ћете у коментарима поделити ваше идеје о томе како бисмо могли да решимо ово питање. 

Izvor:http://ekoblog.info/sr/

Оставите коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.