Све је више бактерија које су отпорне на антибиотике. Истовремено, велике фармацеутске компаније обустављају развој нових лекова.
Две године је прошло откако је швајцарски „Новартис” најавио „борбу против супербактерија”. Фармацеутски концерн и друге водеће компаније из струке позивали су на деловање и указали да треба формирати „глобални фронт против настанка инфекција резистентних на лекове” јер је реч „о једној од највећих опасности за светско здравље”.
„Новартис” се сада повукао из те борбе. Компанија је обуставила развој нових лекова против бактерија отпорних на антибиотике. Око 140 запослених у САД добило је отказ. Обустављен је и развој нових лекова против вируса. У једном саопштењу „Новартис” објашњава да ће своје ресурсе објединити у другим областима. Вас Нарасиман, нови шеф концерна, недавно је нагласио значај нових лекова против рака и срчаних обољења. Обе области важе за знатно уносније.
Развој антибиотика тежак и мање уносан
Према оцени Савеза истраживачких фармацеутских компанија (ВФА), развој нових врста антибиотика је тежак. За то су сада неопходна знатно већа средства него крајем прошлог века. Истовремено, могућности зараде су мале зато што се од лекара изричито тражи да нова средства схвате као „резервне антибиотике”. Њих би, дакле, требало што мање преписивати, како бактерије и на те лекове не би великом брзином постале отпорне.
На упит медијске куће НДР „Новартис” одговара да финансијски добро стоји, али да средства „нису бесконачна”. „Морамо дугорочно да размишљамо и да се концентришемо на области које су, према нашем мишљењу, најпогодније и које ће имати позитиван ефекат на пацијенте”, наводе из компаније. „Новартис” је један од три највећа фармацеутска произвођача у свету ‒ са око 124.000 запослених и годишњим обртом од преко четрдесет милијарди долара.
„Није добра вест”
С обзиром на глобални проблем све веће резистенције, повлачење „Новартиса” из даљег истраживања у тој области „није добра вест”, каже Марк Бренштруп из Центра за истраживање инфекција у Хелмхолцу. То показује „да услови за истраживање и развој нових лекова у тој области за велике фармацеутске компаније и даље нису довољно атрактивни”. И „Астра зенека”, фармацеутски гигант, пре око две године је обуставила развој нових антибиотика. Низ других великих концерна то већ одавно више не ради.
Лекар Чан Имирзалоглу из Немачког центра за истраживање инфекција жали због сваког повлачења из области истраживања инфекција, посебно развоја нових антибиотика: „У доба све веће резистентности на антибиотике, развој у овој области је највећи приоритет”.
Потребни глобални напори
Светска
здравствена организација (СЗО), Уједињене нације, Г20, као и бивши
немачки министар здравља Херман Гре, увек су изнова наглашавали колико
је важан развој нових антибиотика ‒ с обзиром на то да све већи број
болести узрокују бактерије које су отпорне на антибиотике. Процењује се
да због тих бактерија већ сада у свету годишње умире 700.000 људи.
И
Јерг Хакер, председник Националне академије наука Леополдина из Халеа,
са забринутошћу гледа на одлуку фармацеутског концерна.
Хакер за НДР додуше наглашава да компаније попут „Новартиса”, наравно, имају слободу да одлучују у којим областима ће радити и у које пројекте ће улагати. Ипак, истиче да је у области развоја антибиотика неопходно „више активности”, како би се одговорило на проблем мултирезистентних бактерија. Од развоја лека до његовог доласка на тржиште дуг је пут, каже Хакер, и додаје да фармацеутске компаније имају важну улогу.
Раније је деловало да је фармацеутска индустрија спремна да прихвати тај изазов. Сто малих, средњих и великих фармацеутских компанија 2016. године заложило се за формирање ‘индустријске алијансе’ за борбу против резистентних бактерија. Заједно су обећали већа улагања у истраживање и развој нових лекова. Међу потписницима су били и концерни „Новартис” и „Астра зенека”, али они изгледа нису спремни да наставе борбу. Истраживање и развој тиме све више долазе у надлежност мањих компанија и ентузијаста.
Izvor:rts.rs