Климатске промене и здравље

Климатске промене и здравље 1

Природно окружење има велики утицај на људско здравље. Од почетка 21. века до данас, само у Европи удвостручене су природне непогоде попут суша, поплава, олујних ветрова и екстремних температура. Данак глобалном загревању и климатским променама плаћамо повећаним ризиком за болести типичне за тропске крајеве и погоршањем здравља хроничних болесника, старијих, деце.

Емпиријски је потврђено да су људи који са севера дођу у тропске пределе склонији топлотном удару и колапсу. Они се превише зноје, брзо дехидрирају и губе велике количине соли.

Климатске промене и здравље 2

Али и становништво које живи у тропским пределима подложније је топлотном удару и опекотинама управо због временских прилика које ту владају. Отказивање рада срца је чест узрок смрти, а и рак коже је у порасту због веће изложености УВ зрачењу.

Становништво које живи у поларној зони обично оболева од атеросклерозе, затим од тзв. северне пнеумоније и северне артеријске хипертензије. Код њих су доста заступљене болести коже и поткожног ткива, уста и зуба. Код људи који се доселе у те крајеве бележи се висока инциденција срчаног удара после 20 година боравка.

Насупрот томе, особе које живе на високим планинама имају вишеструко мање случајева атеросклерозе и хипертензије, док се новопридошлице сусрећу са недостатком кисеоника, а једна од могућих последица је и едем плућа.Климатске промене и здравље 3

Последице врелог лета

Процењује се да ће ефекат климатских промена у блиској будућности довести и до погоршања менталног здравља широм планете, а СЗО упозорава да због болести узрокованих климатским променама већ умиру милиони људи у свету.

Једна од могућих последица је топлотни стрес, на шта су најосетљивији стари, деца и хронични болесници, поготово они који болују од кардиоваскуларних и респираторних болести. Али то никако није једина опасност. Екстремне врућине често се удружују са аеро-загађењем. Тада су две највеће претње по здравље приземни озон и микрочестице испод 10 микрона, које лебде у ваздуху свуда око нас и сматрају се основним индикатором загађености ваздуха.

Неколико студија показало је да је дејство приземног озона јаче током лета. То се може објаснити већом концентрацијом приземног озона у летњем периоду, као и дужом изложеношћу становништва, јер се током лета више времена проводи напољу и прозори су држе отворени.

Још од старе Грчке

Још је Хипократ приметио да се људски организам различито понаша у појединим временским периодима. Неки људи боље подносе зиму, а други лето. Закључио је и да је суво време здравије и мање опасно него кишно.

 

Утицај топлог таласа на повећану стопу смртности бележи се чешће у данима када има више микрочестица, што није случај када долази до прекорачења дозвољених вредности за азот или сумпор-диоксид или смог. То се објашњава лаким продором овако ситних честица у организам. Зато је током врућина важно држати под контролом концентрацију приземног озона и микрочестица. Поред доброг мониторинга аеро-загађења, треба обезбедити и ефикасан систем обавештавања и упозоравања јавности на опасност од временских прилика.

Последица климатских промена је здружено дејство временских услова и лошег квалитета ваздуха.

Поједина врела лета у Европи упамћена су и по великом броју смртних случајева од топлотног удара и тровања озоном. Само у Француској током врелог лета с почетка 21. века, због екстремних врућина умрло је 14.000 људи. Тада је ЕУ издала чувену директиву о потпуном заустављању саобраћаја у ситуацијама када су високе температуре праћене загађеним ваздухом.

Извор:Ртс.рс

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.