Тринаести пут заредом Ноћ истраживача биће одржана широм Европе у петак, 28. септембра, а незаобилазно научно дружење одржаће се те вечери и широм Србије уз бројне научне авантуре, изложбе и предавања све од 15 до 24 часа, док ће се у појединим градовима научна забава одвијати и у суботу, 29. септембра од 16 до 20 часова.
Разоткривајући научне теорије и експерименте, водећи посетиоце на путовање у далеку прошлост, али и блиску будућност и приказујући изблиза како изгледају путеви научника и истраживача, Ноћ истраживача ове године одржаће се под слоганом „Истражуј кроз ноћ, у знању је моћ“. Придружујући се обележавању Европске године културног наслеђа, научници широм Србије са посебном пажњом упознаће радознале посетиоце са богатим наслеђем најразличитијих крајева наше земље, чувајући од заборава важан део наше научне и културне прошлости.

Како је саопштено на националној конференцији за медије, одржаној данас у ЕУ Инфо центру у Београду, Ноћ истраживача у Србији се ове године одржава по девети пут, а научни садржаји биће реализовани у следећим градовима: Београд, Нови Сад, Ниш, Уб, Ужице, Свилајнац, Ћуприја, Јагодина, Крагујевац, Смедерево, Рановац, Чачак, Лесковац, Нови Пазар, Књажевац, Деспотовац, Крушевац, Трстеник, Неготин, Зајечар, Суботица, Зрењанин, Инђија, Кањижа, Кикинда, Шабац.

„Један од великих проблема са којим се друштво среће јесте све веће неповерење у науку, јер је сувише нејасна, али и у научнике, јер су сувише неприступачни. Пројекти и манифестације као што су Ноћ истраживача имају за циљ да разбијају ове предрасуде и да враћају то поверење док у исто време инспиришу нове генерације да се заинтересују и баве науком“, наводи редовна професорка на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду др Тијана Продановић, програмска координаторка пројекта
ReConNeCt  који покрива територију Војводине. „Тема којој смо желели да се посветимо ове године су везе, па ћемо у Ноћи истраживача приказати посетиоцима разне начине на које је наука повезана са нашим животима, затим како се различите научне области повезују да би решиле заједничке проблеме и како су различите ствари око нас повезане.“

Др Александра Павловић, координаторка пројекта
ReFocuS 2.0 и редовна професорка Природно-математичког факултета у Нишу, наводи да је улога науке у савременом животу све већа, јер развој једног друштва у многоме зависи од примене научних и технолошких достигнућа. „Развој науке кроз популаризацију утиче на научно описмењавање шире популације и самим тим руши неутемељене страхове. Такође, мобилност научника и научне идеје, што је један од циљева ХОРИЗОН програма, пружа прилику да се покаже разноврсност али и међусобна повезаност различитих наука у Србији. Љубитељи науке имаће прилику, не само да уче, већ и да упознају креативне стране научника и да се на тренутак нађу у кожи научника“, наводи она. „Пројекат
ReFocuS 2.0 организује низ научно-популарних активности у 12 градова и 12 научних клубова који су кључна национална инфраструктура за промоцију науке.“

Виша научна сарадница Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду др Александра Дивац Ранков, координаторка пројекта
SCIMFONICOM 2018-19 тврди како се научници данас све чешће сусрећу са питањем чему служи њихова наука. „Пројекат
SCIMFONICOM решио је да помогне у одговору на ово питање и приближи посетиоцима пут којим се стиже од базичне науке до апликације научних достигнућа у свакодневном животу – заједно ћемо се запутити од Б до А. Ове године организујемо активности у 13 градова Србије кроз које ће посетиоци моћи да се упознају са научницима, сазнају свеже вести из научног света и да се са нама опробају у послу научника“.

Европска Ноћ истраживача тако ће бити организована широм Београда, уз Велику научну авантуру, лов на благо и упознавање са богатим сецесионистичким наслеђем престонице, а најзнатижељнији ће моћи да се упусте у разоткривање тајни античких мозаика или истраживање невидљиве стране града под УВ светлом! Нови Сад ће се представити, али и преиспитати везе на којима почива живот, од оних најситнијих у нашим ћелијама до веза зхваљујући којима уређаји разговарају. Посетиоци ће моћи да сазнају како је дошло до великог открића у башти једне баке као и како су нови живот добили укуси наше прошлости. Богато културно наслеђе биће и у фокусу Ноћи истраживача у Нишу која доноси шетњу кроз старинске авлије, богате мезетлуке и рецепте раскошних, али помало заборављених јела са југа Србије, уз неизоставно нишко зборење!

Чачак ће осветлити различите странице градске историје, од римских терми до крајпуташа, Крагујевчани ће своје знање моћи да провере у великом научном квизу, док ће у Крушевцу кроз научне радионице посетиоци бити упознати како са ендемичним, тако и са реликтним врстама Србије. Историјски времеплов дочекаће посетиоце Ноћи истраживача у Новом Пазару, док ће Лесковац представити старе обичаје и несвакидашње занате, али и чувено посело и богату гастрономију. У Поморављу (Јагодина, Свилајнац, Ћуприја и Деспотовац) ће посетиоце дочекати НОУ тим и показати им, између осталог, како да направе течност са роговима или еколошка возила. Кикинда ће својим посетиоцима открити свет из перспективе чувених сова ушара, у Шапцу ће бити представљен „српски Стоунхенџ“, док ће Бечеј одшкринути врата прошлости кроз радионицу традиционалних апотекарских препарата.

Европска Ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма „ХОРИЗОН 2020“ који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска-Кири. Сва научна дешавања реализују се кроз три пројекта.

Пројекат ReConNeCt (Research, Connections, Networks and Culture) води Факултет техничких наука у Новом Саду, а партнери на пројекту су Природно математички факултет Нови Сад, Центар за промоцију науке (ЦПН), Креативно едукативни центар, Удружење научних комуникатора – Науком, Висока техничка школа струковних студија Зрењанин И Висока техничка школа струковних студија Суботица.

Пројекат ReFocuS 2.0 (The Road to Friday of Science), , чији је координатор Природно-математички факултет Ниш, организује Ноћ истраживача у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Центром за промоцију науке и Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац.

Пројекат (Scince in Motion for Friday Night Commotion) координише Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду у сарадњи са Факултетом за физичку хемију.

Све информације о садржајима, локацијама и сатници овогодишње Ноћи истраживача могуће је проверити на сајту www.nocistrazivaca.rs.

Оставите коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.