Гинко (‘Gingko biloba’) ‒ биљка позната и као дрво дедова и унука, мандаринско дрво, сребрна кајсија, бело воће ‒ представља јединствен извор за побољшање памћења. Осим што се истиче по лековитим својствима, гинко се издваја и по изгледу, с чаробном крошњом и необичним листовима.

Много је разлога због којих се чак и латински назив биљке Gingko biloba памти још од детињства. Асоцира на игре у детињству, представља праву егзотику у сваком парку и дворишту, а како старимо, постаје јединствени извор за „боље памћење” ‒ окрепљење за мале сиве ћелије. Док смо се безбрижно играли лепезастим лишћем и пентрали по високим гранама, нисмо ни слутили да ће нам то необично дрво бити добар ослонац и неколико деценија касније, кад први знаци замора и старости закуцају на врата.

Наука је потврдила да гинко има изражен ноотропни ефекат, односно да побољшава церебралну циркулацију и рад мозга, размишљање, пажњу, памћење и говор. Тинктура се вековима модификовала и побољшавала у рецептури. Уз одговарајуће мере и начине употребе, препарати од гинка се широм света користе за проблеме изазване у пределу главе и врата. Склероза, шум у глави, губитак памћења, вртоглавице, повишен ниво холестерола ‒ за све те и сличне невоље препоручују се препарати од ове биљке.

Ипак, добро је знати да гинко не би требало да узимају особе са поремећајима коагулације крви и конвулзијама. Две недеље пре хируршких интервенција гинко такође не треба да се узима због могућности продуженог крварења после операције.

Древно благо природе

Gingko biloba је листопадно дрво и једини представник гинкофита, истоименог раздела. Ово дрво је јединствена голосеменица која нема преживелих рођака. Без обзира на мере очувања, гинко је добио статус угрожене врсте којој у будућности прети нестанак. Некада широкораспрострањено дрво у јури, пре око сто седамдесет милиона година, када су врсте овог рода насељавале скоро цело копно, данас се углавном среће у заштићеним парковима и ботаничким баштама.

Мандаринско дрво вековима краси јапанске и кинеске храмове као свето дрво дубоко укорењено у њихове културе и обичаје. Као реликтна врста гинко се одржао још од периода мезозоика, сазнајемо из фосилних остатака, а опет, тај „живи фосил” слави виталност и опстанак и наше врсте, чинећи чуда својствена само краљици природи.

Оставите коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.