Пошто активност човека све више угрожава станишта појединих врста, неки сисари откривају да најбољи начин да се преживи није скривање, већ прелазак на обављање већине дневних активности током ноћи. То је закључак нове студије, која показује да су дневне животиње, попут лисица, јелена и веверицa, повећале активност ноћу како би избегле сусрет са човеком. Али ова промена скопчана је са великим ризицима.
Током прве половине јуна истраживачки тимови са универзитета у Бристолу у Енглеској и Универзитета у Њу Делхију у Индији су анализирали 76 студија које су током прошле деценије проучавале промене понашања 62 врсте сисара на шест континената – од опосума до слонова, као одговор на људске активности попут лова, развоја пољопривреде и ширења градова.
Студије су користиле различите технологије за праћење животиња, од сателитске навигације до камера у покрету. Посматране врсте су током ноћи биле много активније него пре него што су људи почели да угрожавају њихова станишта. Неки сисари су увећали своју ноћну активност за читавих 70 процената, извештава часопис “Нејчер”.
Тим је такође закључио да ноћна активност животиња није само резултат понашања људи, већ је пре у питању угрожавање станишта. Значи, јелен би могао постати активнији ноћу једноставно зато што тада не види види људе у близини, а не само зато што је њихов потенцијални плен.
Оваква радикална промена могла би имати катастофалне последице по животињске врсте јер није резултат еволуције, него принуде. Промена ритма живота оних врста које су активне дању може да смањи способност да лове и да се правилно оријентишу, а у питање може бити доведена и активност ноћних грабљиваца. Радикалне промене се свакако косе са еволуциојом која се одвијала десетинама хиљада година и то је чињеница око које се сви природњаци слажу.
Присилна промена навика може утицати на све обрасце живота, чак и ако животиње на тај начин смањују интеракцију с људима. Промена ће сигурно смањити могућност опстанка животиња које су биле предмет студије, као и њихову репродуктивну способност и то је чињеница о којој би требало добро размислити пре него нека врста буде угрожена мимо могућности помоћи, каже се у закључку студије.
Извор:ртс.рс