Гигантски вируси могу садржати гене и протеине који се на Земљи не налазе на другим местима, указују нова истраживања. Велики вируси имају сложеније геноме од једноставних микробиолошких организама те производе јединствене протеине карактеристичне само за ову групу наводи се у студији Универзитета Северне Калифорније.
Нови протеини су у први мах збунили научнике, али нова студија се подробније позабавила њиховим стварањем и сврхом. Што се тиче три нове врсте вируса такозваних вируса Пандора – породице џиновских вируса описаних у 2013. години, протеини потичу директно од њих.
Данас се зна да су ови вируси попут фабрика које, као на текућој траци, константно стварају нове протеине и из њих граде генетички материјал, мада сврха стварања оволико протеина и даље остаје мистерија, каже се у новој студији. Много пре откривања њихових гигантских рођака, око питања да ли је вирус жив организам водила се жестока дебата.
Вирус, наиме, садржи велики део ћелијског материјала који се налази у живим организмима, укључујући ДНК или РНК, али му недостаје ћелијска структура и не може се размножавати изван другог организма, где се понаша као паразит. Ово су два кључна критеријума за дефинисање живота у модерној науци. До данас постоје четири познате породице гигантских вируса: молвивирус, мегавирус, питовирус и вирус Пандора. Истраживачи су недавно идентификовали три нова примера вируса Пандора из узорака прикупљених у Француској, Новој Каледонији (француској територији у Пацифику) и Аустралији, а сви нови вируси Пандора садржали су велике количине гена из јединствених протеина.
Али структура ових гена се знатно разликује и међу њима, што је значило да је мало вероватно да су они настали од једног претка, изјавили су научници. „Деведесет процената њихових протеина не деле никакву значајну сличност са протеинима других вируса, изван своје породице или ћелијских микроба“, рекао је коаутор студије Жан Клавери, професор геномике и биоинформатике на Медицинском факултету Универзитета Северне Калифорније, закључак је студије.
Истраживачи су анализирали специфичне гене, упоредили њихову протеинску структуру са структуром других гена гигантских вируса. Циљали су на регионе ДНК секвенци који нису кодирани и који се налазе између гена и открили су сличности између појединих делова. Ово је наговештавало да сваки вирус производи нову структуру протеина из своје ДНК и да је овај процес спонтан и случајан, коначни је закључак студије Универзитета Северне Калифорније.
Случајне мутације се често дешавају у природи – спонтана промена ДНК игра улогу у еволуцији нових врста. Међутим, нови гени које су џиновски вируси генерисали произвели су протеине који се могу наћи само код великих вируса и нигде више, рекли су истраживачи.
Налази научника указују на то да се редовно генеришу нови гени и протеини у вирусу Пандора – концепт који би био могао представљати нешто ново у проучавању ове породице вируса. То пак може померити фокус од еволуционог порекла њихових гена, рекао је Клавери.
Планира се да научници посебном теником боје открију молекуларне механизме који покрећу вирусе Пандора и идентификују еволуционе силе које су их подстакле да постану „креатори гена“, додао је Клавери.
Извор:ртс.рс