На простору Балкана планирана је изградња 3.500 мини-хидроелектрана, од чега 850 на територији Србије. Немачка еколошка организација „Евронатур“ и аустријска организација за заштиту река „Ривер воч“ сматрају да на Балкану теку најважније реке Европе зато што је бројност врста које живе у њима и њиховом приобаљу јединствена за европски континент.
Еколошки активисти из Европе организовали су потписивање петиције против изградње мини-хидроелектрана, а заговарају и притисак на инвеститоре и банке које их финансирају. На простору Балкана живи 131 ретка врста риба, а изградњом планираних мини-хидроелектрана, кажу, бар десет одсто врста било би истребљено.
Највећи протести код нас започели су на Старој планини у организацији Покрета „Одбранимо реке Старе планине“. У Србији је у кратком периоду прикупљено више од 10.000 потписа против изградње мини-хидроелектрана. Само на Старој планини планирана је изградња 58 мини-хидроцентрала.
„Већ је уништена некада изузетно лепа и вредна река на падинама Копаоника, притока Ибра ‒ Јошаничка река. Она протиче кроз центар Јошаничке Бање. На тој реци направљен је систем каскадних малих хидроелектрана где река улази у цевоводе и турбине једне такве хидроелектране и одмах улази у цевоводе и турбине следеће, и тако осам пута. Тај водоток је неповратно уништен“, каже декан Шумарског факултета проф. др Ратко Ристић.
Профит или природа?
Док још није касно, треба да се запитамо зашто допуштамо да се на штету најквалитетнијих екосистема које имамо и уз бесповратно уништавање природних ресурса, богате појединци и разне интересне групе, сматра проф. Ристић. Притисак на реке је огроман у свим брдско-планинским деловима Србије, посебно на Старој планини, Копаонику, Голији, Власини.
Последњи поздрав
Када су у Црновршку реку постављене прве цеви, Александар Јовановић Ћута, активиста Покрета „Одбранимо реке Старе планине“, одржао је опроштајни говор: „Ожалошћена природо, сакупили смо се овде испод Миџора да на вечни пут испратимо нашу Црновршку реку. Нека је вечна слава и хвала рибама, видрама, раковима и свему што је живело у њој. Почивај у цевима наша реко, заувек ћемо те се сећати“.
„На Старој планини је предвиђено зацевљивање готово свих њених река: Дојкиначке, Јеловичке, Височице, Темске, а сва преостала села Старе планине су концентрисана око тих река. То је директан атак на егзистенцију тих људи и тиме се компромитују све оне стратегије државе о оживљавању села, о повратку људи у села, о задругарству. Јер, шта ће онај човек тамо да ради кад воде више не буде било, кад буде зацевљена“, пита се проф. Ристић.
Због своје пределне и биолошке вредности, Стара планина је 1997. проглашена парком природе.
Обиље седимената од палеозоика до кенозоика, морфолошки и хидролошки испресецан рељеф са локалитетима попут Бабиног зуба, потока Бигар, уклештених меандара Темштице, Росомачких лонаца или Славињског грла, Три чуке, Врела, тресава на Јабучком равништу, Арбиња и других, затим ендемских врста, 1.190 биљних врста ‒ указују на богатство и сложеност екосистема. Ту је и станиште 116 врста дневних лептира, 203 врсте птица, 18 врста водоземаца и гмизаваца, више од 30 врста сисара.
Присутни су и значајни културно-историјски споменици од претхришћанског периода до 19. века. Мали токови Јеловичке, Дојкиначке реке и њихових притока важна су налазишта палеонтолошких трагова ‒ ту су трагови диносауруса од пре 250-280 милиона година. Ти налази су недовољно испитани и незаштићени, објашњава Александар Панић, активиста Покрета „Одбранимо реке Старе планине“.
Река у цевима
„Људи уживају у тим прелепим пределима, ливадама, пашњацима, шумама, много активности се дешава поред воде. Од тога не остаје ништа када се направе деривациони цевоводи. Добар пример за ту невероватну деструкцију је Црновршка река са књажевачке стране Старе планине, где ће река бити спакована у цеви у дужини од 4,5 км“, каже проф. Ристић.
„Зар мислите да ће неко пазити на те палеонтолошке трагове кад уђе булдожером? Да ли је боље да на томе неко убудуће базира научни туризам, него да ми из својих џепова платимо неку минорну струју, која не може да надокнади ни биолошки, ни туристички, ни естетски губитак“, пита Александар Панић, мислећи притом на обавезу грађана да кроз рачун за струју плаћају електричну енергију добијену из мини-хидроелектрана тј. да, како каже, „зелене киловате плаћају из свога џепа, а финансирају уништење река“.