Лавови, тигрови, леопарди, јагуари, снежни леопарди… моћне су и веште грабљивице које се налазе на врху еколошке пирамиде у којем год станишту да живе. А шта то овим великим мачкама омогућава да суверено владају?
Сирова снага је важна за лов, али оно што овим животињама помаже да савладају плен јесу нека изненађујућа прилагођавања. Открићемо те савршене одлике пратећи три фазе сваког лова велике мачке: прикрадање, хватање, и убијање.
Тихо прикрадање
Кад је реч о ухођењу, ниједна мачка није упорнија од леопарда. Зна се да свој плен прати више од три километра. То је веома важно, јер велике мачке нису издржљиве попут свог плена. Гну може да трчи више сати, а мачка максималну брзину може да држи само кратко. Како би стекао предност, леопард мора да приђе жртви, најбоље на свега четири метра, а то је најлакше ноћу. Прикрадање им иде од руке. У ноћној тмини афричке саване, ни леопард ни плен не могу да се ослоне на вид.
Импале своје велике купасте уши могу да окрећу за 180 степени и чују и најслабији звук. Леопарда ће открити и само једна поломљена гранчица. Постоји, ипак, начин да остане нечујан. Док се прикрада, лигаменти шапе издижу канџе са тла и скривају их, пригушујући сваки корак. Јастучићи на шапама пуни су високоосетљивих нерава. Само један корак откриће леопарду облик, грађу и температуру жртве. Велике мачке имају још једно оружје за ухођење у свом арсеналу ‒ посебне длачице на ногама. Те круте длаке на зглобовима предњих ногу могу да открију вибрације у тлу и промене у струјању ваздуха. Имају их чак и домаће мачке. Те длачице нервним завршецима шаљу сигнале како би животиња знала колико је плен близу њене ноге. То је изузетна прилагођеност која је веома важна за ухођење у мраку. Кад јој се плен нађе у домету, следећи корак је хватање.
Савршена структура мишића снежног леопарда
За хватање великог сисара потребне су снага и покретљивост, а нарочито на најстрмијем терену на свету. Снежни леопард живи на висини од четири хиљаде метара на Хималајима у Пакистану. Његов плен је лаконога вијорога коза. Савитљиви папци с јастучићима против клизања омогућавају кози добро приањање и сјајну равнотежу. Али и снежни леопард се одлично сналази на опасним литицама. Због кратких, здепастих предњих ногу и јаких грудних мишића он се лако успиње гонећи плен. Али то нису обични мишићи.
Мишиће свих сисара чине појединачна влакна, али научници Универзитета у Кејптауну открили су да су она код великих мачака другачија. Свако мишићно влакно велике мачке ствара три пута више енергије него код људи. Ова влакна омогућавају снежном леопарду да, гонећи плен, скочи и петнаест метара у висину. Савршена структура мишића ствара невероватну снагу и пружа изузетну покретљивост чији је врхунац хватање плена.
Смртоносне чељусти јагуара
Кад је реч о смртоносном угризу, снежног леопарда надмашује његов далеки јужноамерички рођак ‒ јагуар. Његова чељуст ствара притисак од 700 килограма. Она пробија лобању плена. Он има већу мишићну масу у вилици него било која друга велика мачка. Његове чељусти су краће па имају већу снагу. Зато, сразмерно својој величини, јагуар има најјачи угриз. Релативно је лако убити дивљу свињу, али моћни зуби ове мачке омогућавају јој да нападне и много већи плен са дебљом лобањом и кожом, а то је кајман. Ако га одмах не шчепа, гмизавац би могао да нападне свог нападача. Јагуар мора да га убије само једним угризом за лобању.
За успешност ове мачке није заслужна само њена снага. Она савршено прецизно, кроз уши, зарива своје очњаке у мозак кајмана. Али како је јагуар тако хируршки прецизан док се рве са побеснелом звери од педесет килограма? Бркови помажу мачки да правилно постави своје моћне чељусти. Током напада, уперени су напред што рецепторима (који се налазе у корену) омогућава да дају прецизну информацију о положају плена.
Као код већине сисара, и јагуарови очњаци имају рецепторе осетљиве на притисак, што додатно олакшава лов. Међутим, код великих мачака, ови зуби имају још једну сврху. Они шаљу сигнале нервним завршецима у деснима који говоре јагуару како да подеси положај вилица за смртоносни угриз. Вештина лова великих мачака не заснива се само на снази мишића. Најважнији елемент су њихова осетљива чула. Неке велике мачке могу да поједу и до 42 килограма меса одједном. То није зато што су алаве, нити зато што им је потребно више протеина него другим животињама. Оне све потребне хранљиве материје добијају само из меса. Једноставно не могу да преживе на другој храни. Научници су недавно открили да велике мачке имају генетске модификације које им омогућавају да сјајно варе амино-киселине, масне киселине и масти.
Лавице воле тимски рад
Очекивало би се да тигар, као највећа мачка, лови и највећи плен, али није тако. Њихов плен је често много мањи од њих самих. Иако је много мањи од тигра, лав је мачка која лови далеко највећи плен: афричког бивола. У Африци га, због његове агресивности, називају „црна смрт”. У савани, он чини више од половине лављег јеловника. Али бивола није лако уловити ‒ то је фурија од скоро једне тоне. Дуг је три и по метра и висок метар и по. У трку је много бржи од лава. Лавица је седам пута лакша од бивола, а њени очњаци од седам центиметара не могу да се пореде са његовим роговима. Али зато лавица уз себе има свој чопор. Све друге мачке су усамљени ловци, али лавице се ослањају на тимски рад.
Оне су најбољи ловци у афричким равницама. Зна се да оне за лов користе стратегију. Нападају из заседе. Вребају тамо куда ће биволи вероватно проћи. Кад им се нађу у домету, лавице заузимају свој положај. Као играчи какве спортске екипе, и оне имају посебне улоге. Положај појединих животиња мења се од лова до лова. Прилагођавају га онима са којима су у тиму.
Пољубац смрти
Лавица дозвољава биволу да прође а онда креће у потеру. Лавови га никад не нападају спреда. Рогови су једноставно превише опасни. Биволу живот неће одузети лављи угриз. За своју величину, лавови имају најслабији угриз од свих великих мачака. То је зато што имају најширу чељуст ‒ чак тридесет центиметара. Ипак, оно што изгубе у снази надомешћују способношћу да својом вилицом биволу прекрију целу њушку.
Они га угуше пољупцем смрти. Све велике мачке могле би да се госте оваквим пленом кад би се у лову удружиле, али само лавови лове као тим јер су се прилагодили на начин на који друге мачке нису.