Када осетите како вас нешто жига или боли на површини коже а тај бол једноставно не можете да повежете ни са чим конкретно, за то постоји званично медицинско објашњење ‒ Хедов бол! Лажна перцепција бола на одређеном дерматому заправо је бол у некој унутрашњој соматској структури.
Званично је и наше Министарство здравља признало сегментну терапију и прихватило је као методу. Потекла је са тла Енглеске пре 21. века, где је неуролог Хенри Хед годинама посвећено истраживао анатомију и физиологију нервног система. Његов вишегодишњи научноистраживачки рад уродио је плодом када је открио да сваком унутрашњем органу одговара одређено подручје коже на телу. Различитим третманом тих области надражаји се од дерматома рефлексним луком преносе до унутрашњих центара а то доприноси отклањању дисфункције одређених органа и побољшању здравља.
Шта су Хедове зоне?
Сваки орган је повезан са неким дерматомом и то је основа Хедовог концепта, што значи да сваком делу коже одговара неки унутрашњи орган. Истраживања су доказала да орган и њему одговарајући део коже потичу од истог заметног листића, па у процесу ембриогенезе они остају повезани са истим делом у кичменој мождини. Једноставније речено, структура нервног система је таква да се једна или више унутрашњих соматских структура и одређени кожни сегменти заједно нервно „сервисирају“. Због тога стимулација кожног сегмента проузрокује функционалну рефлексију са њом повезаног унутрашњег органа. Функција нервног система није само да препозна и пренесе спољну стимулацију већ и да пренесе одговор на њу.
Како делује сегментна терапија?
Деловањем на Хедове зоне прво се активирају нервни импулси у нервним завршецима, рецепторима неког аферентног неурона а то се дешава као последица трансформације енергије надражаја, која може бити механичка, топлотна, хемијска, магнетна, електрична. Транспорт оваквог импулса иде нервном путањом која се састоји од три неурона. Први неурон иде од дерматома на кожи до кичмене мождине, други до хипоталамуса а трећи доводи импулс до кортекса. Функција нервног система је и да пренесе одговор на стимулацију одговарајућим путевима.
Најједноставнији надражаји и одговори на њих завршавају се рефлексним луком на нивоу кичмене мождине, компликованији иду до хипоталамуса а најкомпликованији до интегративних центара у кортексу.
Сметње при деловању неке унутрашње структуре не морају нужно да се испоље у виду пројектованог бола на подударној Хедовој зони. Без обзира на то да ли се пројектовани бол јавља или не, сегментна терапија може да се примени за регулацију сваке унутрашње соматске структуре за коју постоји установљена одговарајућа Хедова зона.
Третман сегментном терапијом
Савремена истраживања показала су да спољашња стимулација дерматома изазива троструку реакцију: локалну, регионалну и општу. Локална реакција подразумева стварање импулса на Хедовој зони, дешава се у мањој области пречника од једног до три центиметра. Током стимулације овог подручја надражаји повећавају пропустљивост ћелијских мембрана и долази до миграције Na и K јона која доводи ћелију а затим и крајеве нервних влакана, рецепторе, у побуђено стање, те ствара електрично поље и одговарајући импулс који се даље преноси на спинални, суперспинални и церебрални ниво.
Локална реакција се преко рефлексних лукова шири даље, што резултира регионалном и општом реакцијом. То практично изгледа овако: дисфункција срца, прецизније исхемија срца, проузрокује бол изнад срца и одлази у лево раме и леву руку; бол дијафрагме иде у дерматом на рамену, желудац се манифестује у пределу левог ребарног лука а јетра и жучна кеса испод десног ребарног лука. Такође, сви спинални нерви имају своје дерматоме. Хедове зоне се могу открити емпиријским путем или се могу пронаћи у атласима и схемама које су лекари исцртали.