Dijabetes je u Srbiji peti uzrok umiranja i na petom mestu po opterećenju bolestima. Procenjuje se da više od 700.000 ljudi ima šećernu bolest. U svetu – svaka 11. osoba ima dijabetes. Procenjuje se da će do 2040. godine tu hroničnu bolest imati oko 642 miliona ljudi.
Umor, pojačano mokrenje, preterana žeđ – samo su neki od simptoma koji mogu da ukažu da imate problem sa nivoom šećera u krvi.
Umor, pojačano mokrenje, preterana žeđ – samo su neki od simptoma koji mogu da ukažu da imate problem sa nivoom šećera u krvi.Razgovor Ane Stamenković sa akademikom Nebojšom Lalićem
U Srbiji 465.000 pacijenata zna da ima dijabetes, ali još oko 245.000 osoba nema postavljenu dijagnozu i ne leči se. Svetski dan borbe protiv te bolesti obeležava se pod sloganom „Porodica i dijabetes“.
U Klinici za endokrinologiju, dijabetes i metaboličke bolesti Kliničkog centra Srbije, akademik Nebojša Lalić, napominje da Srbija ove godine ovaj dan dočekuje sa unapređenom evidencijom obolelih od šećerne bolesti i osoba pod rizikom.
„Izuzetno je važno uvođenje ovog registra jer ćemo na taj način kao zemlja razvijene dijabetološke zaštite uspeti da sagledamo našu ukupnu situaciju i prema tome da usmerimo mere u pravom smeru kako bi se poboljšala zaštita i kako bi se postiglo bolje lečenje obolelih od šećerne bolesti, jer je ovo veoma zahtevna oblast“, naglašava akademik Lalić.
Profesor dodaje da bi svi trebalo posle 40. godine da proveravaju nivo šećera u krvi, bar na svake tri godine. Uz to, preporučuje se popunjavanje upitnika od osam pitanja, koji je vrlo pouzdan i nalazi se u svakom domu zdravlja, a koji će ukazati na rizik od dobijanja šećerne bolesti.
„Takođe je važno da osobe koje imaju neku prateću bolest, kao na primer povišen krvni pritisak ili infarkt srca ili infarkt mozga, treba da znaju da su to vrste bolesti koje vrlo često idu uz šećernu bolest, i oni bi posebno trebalo pri svakoj kontroli da proveravaju da li se eventualno pojavila i šećerna bolest“, napominje profesor.
Što se tiče terapije koja se koristi u lečenju šećerne bolesti, akademik smatra da je savremena, vrlo kompleksna i da ima puno novih lekova. Neki od njih su dostupni, neki su manje dostupni, ali se na tome intenzivno radi. U toku su pregovori kako bi se sa ovim materijalnim mogućnostima koje imamo izašlo u susret najnovijim lekovima u ovoj oblasti, kaže na kraju uključenja u Jutarnji dnevnik, akademik Nebojša Lalić.