Istraživanja objavljena u 2018. godini su pokazala da se u top 10 najzagađenijih država u Evropi nalaze četiri države bivše Jugoslavije. Srbija se trenutno nalazi na 9. mestu po zagađenosti vazduha. Pre nekoliko nedelja, Agencija za zaštitu životne sredine objavila je podatke o zagađenosti vazduha u Srbiji. Za sada na vrhu liste nalaze se Niš i Valjevo.
Ministarstvo zaštite životne sredine je izjavilo da se 80% štetnih gasova emituje prilikom proizvodnje toplotne energije, a najveći zagađivači vazduha u Srbiji su individualna ložišta jer ih ima u velikom broju.
Istraživanja objavljena u 2018. godini su pokazala da se u top 10 najzagađenijih država u Evropi nalaze četiri države bivše Jugoslavije. Srbija se trenutno nalazi na 9. mestu po zagađenosti vazduha. Pre nekoliko nedelja, Agencija za zaštitu životne sredine objavila je podatke o zagađenosti vazduha u Srbiji. Za sada na vrhu liste nalaze se Niš i Valjevo.
Ministarstvo zaštite životne sredine je izjavilo da se 80% štetnih gasova emituje prilikom proizvodnje toplotne energije, a najveći zagađivači vazduha u Srbiji su individualna ložišta jer ih ima u velikom broju.
Građani Valjeva su prikupili 1.574 potpisa i izborili se da gradska
vlast otvori temu o aerozagađenju. Građani smatraju da se ne troši
dovoljno novcana smanjenje zagađenosti vazduha. Nacrt budžeta za 2019.
godinu troši samo 1,37% planiranog budžeta grada, što je oko 45 miliona
dinara, od kojih će JKP „Toplana“ dobiti 45 miliona. Podaci
Ministarstva za zaštitu životne sredine su pokazali da stanovnici
Valjeva 114 dana u godini udišu PM-10 čestice, čestice koje prekomerno
zagađuju vazduh, kombinacija izduvnih gasova, čađi, prašine i kiselina,
takođe sadrže i teške metale poput arsena, kadmijuma i olova.
Što se
tiče prosečne vrednosti suspendovanih čestica i teških metala, u Valjevu
je 184 mikrograma po metru kubnom, a u Nišu 154 mikrograma. U Beogradu
prosečna vrednost suspendovanih čestica iznosi 107 mikrograma, u Novom
Sadu 76, Subotici 87, Smederevu 94 i Boru 96 mikrograma.
Da bi se ovo stavilo u kontekst treba znati da je dobar nivo čestica u vazduhu 0-50 mikrograma, umeren 51-100, nezdrav za osetljive grupe 101-150, nezdrav 151-200, veoma nezdrav 201-300 i opasan 301-500 mikrograma.
Veliki broj država Evrope rade na tome da se poboljša vazduh koji svakodnevno udišemo. U 2018. godini, Helsinki je proglašen za grad sa najčistijim vazduhom, gde je prosečan broj čestica 13,49 mikrograma. Tu spadaju i gradovi poput Rejkjavika (15,57 mikrograma), Ciriha (16,42), Stokholma (16,62), Malmea (16,67), Beča (19,10) i mnogi drugi.
Za smanjivanje aerozagađenja potrebno je preduzeti određene mere. Međi najvećim zagađivačima se ubrajaju automobili. Smanjenjem broja vozila smanjuje se i količina izduvnih gasova. Kada ste na tržištu da kupite novo vozilo, razmislite o kupovini najefikasnijeg i najmanje zagađujućeg vozila. Koristite ekološke proizvode u svom domu, poput eteričnih ulja umesto osveživača ili takozvanih ,,zelenih” proizvoda za čišćenje umesto hemikalija. Takođe, reciklaža i posađivanje drveća su od velikog značaja ne samo za aerozagađenje, već i za čitavu okolinu.
Izvor:ekoblog.info