Zavod, na osnovu informacija dobijenih iz medija da su se građani individualno organizovali u spašavanju ptica, mišljenja je da građani treba da budu obazrivi, imajući u vidu pojavu ptičjeg gripa u populaciji labudova u Srbiji. Trenutne niske temperature vazduha ne pogoduju divljim životinjama i ptice ne treba uznemiravati i rasterivati sa lokacija gde se nalaze, a hranjenje ptica, uključujući i labudova, poželjna je mera, ali tom prilikom ne treba dolaziti u kontakt sa pticama i ulaziti u prostor gde se ptice kreću, preporučio je nedavno Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Kako su istakli, ptice treba hraniti isključivo zrnastom hranom, odnosno pšenicom i kukuruzom, a ptice iz reda pevačica i suncokretom. Prilikom hranjenja ptica nikako se ne sme koristiti hleb, budući da su “so i kvasac pogubni za ptice”, kao i za njihova staništa, jer se njihovom razgradnjom narušava vodeni ekosistem.
Zavod, na osnovu informacija dobijenih iz medija da su se građani individualno organizovali u spašavanju ptica, mišljenja je da građani treba da budu obazrivi, imajući u vidu pojavu ptičjeg gripa u populaciji labudova u Srbiji. U tom smislu se ne preporučuje građanima da samoinicijativno zbrinjavaju i dolaze u direktan kontakt sa divljim pticama, naročito na vodenim staništima.
Zavod ističe da su labudovi, među kojima je kod nas najrasprostranjenija vrsta labud grbac, adaptirani na boravak u ledenim vodama, budući da su im prirodna staništa severni krajevi centralne i severne Evrope, te da su mehanizmi kojima se u najvećoj meri brane od niskih temperatura ležanje ili sedenje na ledu i snegu, nogu povijenih u perje, kako bi održali optimalnu telesnu temperaturu.
To može da izgleda kao da su ptice zarobljenje u ledu, a zapravo to nije slučaj, te se i zbog toga ne preporučuje građanima da samoinicijativno zbrinjavaju divlje ptice.
Tanjug