Učenici profesorke Snežane Trifunović sastavili su prelepu pesmu o gimizavcima.
Ko je prvi kičmenjak bio,
Što se životu na kopnu prilagodio?
Odgovor je poznat od davnina,
Pre više od sto miliona godina,
To su gmizavci različite vrste i roda,
Što im kopno postade život i sloboda.
Na vazduhu žive,
Plućni mehur šire.
Koža im je suva,
Dok ih krljušt čuva.
Nekada ih mnogo više beše,
Ali jedanaest grupa izumreše.
Ko bi danas gmizavce da pogleda,
Svrstani su u četiri reda.
Jedan red je priča za baladu,
Haterija živi na Novom Zelandu,
Ali ih mnogo malo ima,
I strah je da ne odu precima.
Druga vrsta poznata je svima,
Jer na sebi oklop ima.
Pored kopna i tropskih mora,
Kornjača je ponos naših bara i gora.
Treću grupu čine najkrupnije dase,
To su krokodil i aligator zna se.
Velika glava, mnogo zuba i snažne vilice,
Krokodili su velike i opasne grabljivice.
Stigli smo i do četvrte grupe najbronije,
Koju čine gušteri i zmije.
Kod nas su oni mnogo dobro zvani,
Zidni i livadski gušterska su braća,
Da ne zaboravimo slepića i zelembaća.
Na pirinejima niko ne menja boju kože kao on,
Pretpostavljate to je kameleon.
Po pitanju zmija opasnost je široka,
Od otrovnog ujeda šarke i poskoka.
Kod nas se još u barama krije,
Belouška koja otrovna nije.
Ako u šumi naiđete na smuka,
Od ujeda vam neće zadrhtati ruka.
Svetski poznate su još iz zmijskog roda,
Udov, piton, kobra i anakonda!
Izvor:biološki blog