Ученици професорке Снежане Трифуновић саставили су прелепу песму о гимизавцима.
Ко је први кичмењак био,
Што се животу на копну прилагодио?
Одговор је познат од давнина,
Пре више од сто милиона година,
То су гмизавци различите врсте и рода,
Што им копно постаде живот и слобода.
На ваздуху живе,
Плућни мехур шире.
Кожа им је сува,
Док их крљушт чува.
Некада их много више беше,
Али једанаест група изумреше.
Ко би данас гмизавце да погледа,
Сврстани су у четири реда.
Један ред је прича за баладу,
Хатерија живи на Новом Зеланду,
Али их много мало има,
И страх је да не оду прецима.
Друга врста позната је свима,
Јер на себи оклоп има.
Поред копна и тропских мора,
Корњача је понос наших бара и гора.
Трећу групу чине најкрупније дасе,
То су крокодил и алигатор зна се.
Велика глава, много зуба и снажне вилице,
Крокодили су велике и опасне грабљивице.
Стигли смо и до четврте групе најброније,
Коју чине гуштери и змије.
Код нас су они много добро звани,
Зидни и ливадски гуштерска су браћа,
Да не заборавимо слепића и зелембаћа.
На пиринејима нико не мења боју коже као он,
Претпостављате то је камелеон.
По питању змија опасност је широка,
Од отровног уједа шарке и поскока.
Код нас се још у барама крије,
Белоушка која отровна није.
Ако у шуми наиђете на смука,
Од уједа вам неће задрхтати рука.
Светски познате су још из змијског рода,
Удов, питон, кобра и анаконда!
Извор:биолошки блог