Научници Универзитета у Лидсу у Великој Британији истраживали су начин исхране диносауруса биљоједа тако што су мерили њену нутритивну вредност. Раније се веровало да биљке одрасле у атмосфери са високим нивоом угљен-диоксида имају ниску нутритивну вредност. Али нови експериментални приступ др Фионе Гил са Универзитета у Лидсу показао је да то није нужно тачно.

Тим је узгајао биљке које су ‒ како су показали фосилни остаци ‒ постојале пре сто педесет милиона година, попут примитивних папрати, те гинка, под атмосферским условима за које се сматра да су постојали у време када су тзв. сауроподи, џиновски диносауруси биљоједи, владали планетом.

 Систем вештачке ферментације коришћен је за симулацију варења биљних листова, што је омогућило истраживачима да прецизно одреде њихову нутритивну вредност. Налази објављени у месечнику Paleontology показују да су многе биљке имале знатно веће нивое енергије и хранљивих материја него што се раније веровало. Теорија указује на чињеницу да су диносауруси конзумирали мање хране него што се досад мислило, па је тадашњи екосистем могао да прехрани много више њих.

Клима је била знатно друкчија у мезозоику ‒ када су живели огромни брахиосаурус и диплодокус. С обзиром на много већу концентрацију угљен-диоксида у древној атмосфери, претпостављало се да су биљке у таквим условима расле брже и више, те да је њихова нутритивна вредност била мања.

Ипак, резултати показују да то није случај код свих биљних врста, каже се у студији Универзитета у Лидсу.

Величина тела сауропода сугерише да им је у свакодневном животу била потребна огромна количина енергије. Када доступни извор хране има веће количине нутријената и енергије, то значи да је потребно мање хране да би се обезбедила довољна енергија, што заузврат може да утиче на величину и густину популације.

„Наше истраживање не даје целу слику о исхрани диносауруса нити покрива разноликост биљака које су постојале, али боље разумевање њиховог начина исхране може помоћи научницима да схвате како су живели. Узбудљива ствар у вези са нашим приступом растућим биљкама у праисторијским атмосферским условима јесте то што се могу симулирати и други екосистеми и дијете других ишчезлих врста, попут миоценских сисара ‒ предака многих савремених сисара”, рекла је др Фиона Гил на конференцији за штампу одржаној тим поводом почетком јула.

Извор:ртс.рс

Оставите коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.