Дијабетес је у Србији пети узрок умирања и на петом месту по оптерећењу болестима. Процењује се да више од 700.000 људи има шећерну болест. У свету – свака 11. особа има дијабетес. Процењује се да ће до 2040. године ту хроничну болест имати око 642 милиона људи.
Умор, појачано мокрење, претерана жеђ – само су неки од симптома који могу да укажу да имате проблем са нивоом шећера у крви.
Умор, појачано мокрење, претерана жеђ – само су неки од симптома који могу да укажу да имате проблем са нивоом шећера у крви.Разговор Ане Стаменковић са академиком Небојшом Лалићем
У Србији 465.000 пацијената зна да има дијабетес, али још око 245.000 особа нема постављену дијагнозу и не лечи се. Светски дан борбе против те болести обележава се под слоганом „Породица и дијабетес“.
У Клиници за ендокринологију, дијабетес и метаболичке болести Клиничког центра Србије, академик Небојша Лалић, напомиње да Србија ове године овај дан дочекује са унапређеном евиденцијом оболелих од шећерне болести и особа под ризиком.
„Изузетно је важно увођење овог регистра јер ћемо на тај начин као земља развијене дијабетолошке заштите успети да сагледамо нашу укупну ситуацију и према томе да усмеримо мере у правом смеру како би се побољшала заштита и како би се постигло боље лечење оболелих од шећерне болести, јер је ово веома захтевна област“, наглашава академик Лалић.
Професор додаје да би сви требало после 40. године да проверавају ниво шећера у крви, бар на сваке три године. Уз то, препоручује се попуњавање упитника од осам питања, који је врло поуздан и налази се у сваком дому здравља, а који ће указати на ризик од добијања шећерне болести.
„Такође је важно да особе које имају неку пратећу болест, као на пример повишен крвни притисак или инфаркт срца или инфаркт мозга, треба да знају да су то врсте болести које врло често иду уз шећерну болест, и они би посебно требало при свакој контроли да проверавају да ли се евентуално појавила и шећерна болест“, напомиње професор.
Што се тиче терапије која се користи у лечењу шећерне болести, академик сматра да је савремена, врло комплексна и да има пуно нових лекова. Неки од њих су доступни, неки су мање доступни, али се на томе интензивно ради. У току су преговори како би се са овим материјалним могућностима које имамо изашло у сусрет најновијим лековима у овој области, каже на крају укључења у Јутарњи дневник, академик Небојша Лалић.