Истраживања објављена у 2018. години су показала да се у топ 10 најзагађенијих држава у Европи налазе четири државе бивше Југославије. Србија се тренутно налази на 9. месту по загађености ваздуха. Пре неколико недеља, Агенција за заштиту животне средине објавила је податке о загађености ваздуха у Србији. За сада на врху листе налазе се Ниш и Ваљево.
Министарство заштите животне средине је изјавило да се 80% штетних гасова емитује приликом производње топлотне енергије, а највећи загађивачи ваздуха у Србији су индивидуална ложишта јер их има у великом броју.
Истраживања објављена у 2018. години су показала да се у топ 10 најзагађенијих држава у Европи налазе четири државе бивше Југославије. Србија се тренутно налази на 9. месту по загађености ваздуха. Пре неколико недеља, Агенција за заштиту животне средине објавила је податке о загађености ваздуха у Србији. За сада на врху листе налазе се Ниш и Ваљево.
Министарство заштите животне средине је изјавило да се 80% штетних гасова емитује приликом производње топлотне енергије, а највећи загађивачи ваздуха у Србији су индивидуална ложишта јер их има у великом броју.
Грађани Ваљева су прикупили 1.574 потписа и изборили се да градска
власт отвори тему о аерозагађењу. Грађани сматрају да се не троши
довољно новцана смањење загађености ваздуха. Нацрт буџета за 2019.
годину троши само 1,37% планираног буџета града, што је око 45 милиона
динара, од којих ће ЈКП „Топлана“ добити 45 милиона. Подаци
Министарства за заштиту животне средине су показали да становници
Ваљева 114 дана у години удишу ПМ-10 честице, честице које прекомерно
загађују ваздух, комбинација издувних гасова, чађи, прашине и киселина,
такође садрже и тешке метале попут арсена, кадмијума и олова.
Што се
тиче просечне вредности суспендованих честица и тешких метала, у Ваљеву
је 184 микрограма по метру кубном, а у Нишу 154 микрограма. У Београду
просечна вредност суспендованих честица износи 107 микрограма, у Новом
Саду 76, Суботици 87, Смедереву 94 и Бору 96 микрограма.
Да би се ово ставило у контекст треба знати да је добар ниво честица у ваздуху 0-50 микрограма, умерен 51-100, нездрав за осетљиве групе 101-150, нездрав 151-200, веома нездрав 201-300 и опасан 301-500 микрограма.
Велики број држава Европе раде на томе да се побољша ваздух који свакодневно удишемо. У 2018. години, Хелсинки је проглашен за град са најчистијим ваздухом, где је просечан број честица 13,49 микрограма. Ту спадају и градови попут Рејкјавика (15,57 микрограма), Цириха (16,42), Стокхолма (16,62), Малмеа (16,67), Беча (19,10) и многи други.
За смањивање аерозагађења потребно је предузети одређене мере. Међи највећим загађивачима се убрајају аутомобили. Смањењем броја возила смањује се и количина издувних гасова. Када сте на тржишту да купите ново возило, размислите о куповини најефикаснијег и најмање загађујућег возила. Користите еколошке производе у свом дому, попут етеричних уља уместо освеживача или такозваних ,,зелених” производа за чишћење уместо хемикалија. Такође, рециклажа и посађивање дрвећа су од великог значаја не само за аерозагађење, већ и за читаву околину.
Извор:екоблог.инфо