Недавна студија је показала да мужјаци гориле који воде бригу о младунцима – и својим и туђим – могу да имају и до пет пута бројније потомство од оних мужјака који то не раде
Посматрајући тате гориле у шумама и планинама далеке Руанде, међународни тим истраживача дошао је до закључка који је, у најмању руку, супротан уобичајеним очекивањима: брижни очеви који воде рачуна о својој али и о туђој ,,деци”, имају и до пет пута бројније потомство од оних којих то не раде.
Студија под називом Царинг фор инфантс ис ассоциатед wитх инцреасед репродуцтиве суццесс фор мале моунтаин гориллас (Брига о дојенчади повезана је са повец́аним репродуктивним успехом код мушких планинских горила) недавно је објављена у часопису Сциентифиц Репортс и озбиљно је уздрмала нашироко прихваћена становишта социо-еколошке теорије. Наиме, ова теорија сугерише да мужјаци сисара ретко преузимају бригу о младунцима зато што им парење доноси више користи од родитељства. Иако је ово ,,правило” углавном тачно, код неких промискуитетних врста сисара оно се често пренебрегава, па тако мужјаци заиста брину о својим младунцима, штитећи их и снабдевајући их храном и другим ресурсима.
Наиме, ова теорија сугерише да мужјаци сисара ретко преузимају бригу о младунцима зато што им парење доноси више користи од родитељства. Иако је ово ,,правило” углавном тачно, код неких промискуитетних врста сисара оно се често пренебрегава, па тако мужјаци заиста брину о својим младунцима, штитећи их и снабдевајући их храном и другим ресурсима.
Међутим, и код оваквог понашања постоји изузетак – а то су планинске гориле, које најчешће живе у претежно мушким групама. Њихови мужјаци се веома често крећу и проводе време са младунцима – и то не само са својим, већ и са туђим, без било какве дискриминације.
Док се неки питају зашто то раде, истраживачки тим на челу са Стејси Розенбаум са Одељења за антропологију Нортвестерн универзитета у Еванстону у америчкој савезној држави Илиноис, каже да је то једна од тактика за привлачење женки.
За тестирање ове хипотезе коришћени су подаци о понашању и ,,очинству” планинских горила мужјака које Истраживачки центар Карисоке у Руанди прикупља још од свог оснивања 1967. године. Истраживачи су имали генетске податке о очинству 23 одрасла мужјака и 109 младунаца, а сваког од 23 мужјака гориле посматрали су између 10 и 38 сати.
,,Овај однос [мужјака гориле према младунцима] је конзистентан без обзира на ранг мужјака унутар групе, што указује на то да је повезивање са младунцима општа репродуктивна тактика, а не алтернативна стратегија коју користе само мужјаци који су мање успешни у такмичењу за виши статус и репродуктивне предности које са њим долазе”, наводи се у раду објављеном у часопису Сциентифиц Репортс.
,,Женке (гориле) могу се преференцијално парити са мужјацима који највише интерагују или посебно толеришу младунце”, додају истраживачи, уз коментар да њихова студија пружа најдиректније доказе за оваку констатацију.