Na prostoru Balkana planirana je izgradnja 3.500 mini-hidroelektrana, od čega 850 na teritoriji Srbije. Nemačka ekološka organizacija „Evronatur“ i austrijska organizacija za zaštitu reka „River voč“ smatraju da na Balkanu teku najvažnije reke Evrope zato što je brojnost vrsta koje žive u njima i njihovom priobalju jedinstvena za evropski kontinent.
Ekološki aktivisti iz Evrope organizovali su potpisivanje peticije protiv izgradnje mini-hidroelektrana, a zagovaraju i pritisak na investitore i banke koje ih finansiraju. Na prostoru Balkana živi 131 retka vrsta riba, a izgradnjom planiranih mini-hidroelektrana, kažu, bar deset odsto vrsta bilo bi istrebljeno.
Najveći protesti kod nas započeli su na Staroj planini u organizaciji Pokreta „Odbranimo reke Stare planine”. U Srbiji je u kratkom periodu prikupljeno više od 10.000 potpisa protiv izgradnje mini-hidroelektrana. Samo na Staroj planini planirana je izgradnja 58 mini-hidrocentrala.
„Već je uništena nekada izuzetno lepa i vredna reka na padinama Kopaonika, pritoka Ibra ‒ Jošanička reka. Ona protiče kroz centar Jošaničke Banje. Na toj reci napravljen je sistem kaskadnih malih hidroelektrana gde reka ulazi u cevovode i turbine jedne takve hidroelektrane i odmah ulazi u cevovode i turbine sledeće, i tako osam puta. Taj vodotok je nepovratno uništen”, kaže dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić.
Profit ili priroda?
Dok još nije kasno, treba da se zapitamo zašto dopuštamo da se na štetu najkvalitetnijih ekosistema koje imamo i uz bespovratno uništavanje prirodnih resursa, bogate pojedinci i razne interesne grupe, smatra prof. Ristić. Pritisak na reke je ogroman u svim brdsko-planinskim delovima Srbije, posebno na Staroj planini, Kopaoniku, Goliji, Vlasini.
Poslednji pozdrav
Kada su u Crnovršku reku postavljene prve cevi, Aleksandar Jovanović Ćuta, aktivista Pokreta „Odbranimo reke Stare planine”, održao je oproštajni govor: „Ožalošćena prirodo, sakupili smo se ovde ispod Midžora da na večni put ispratimo našu Crnovršku reku. Neka je večna slava i hvala ribama, vidrama, rakovima i svemu što je živelo u njoj. Počivaj u cevima naša reko, zauvek ćemo te se sećati”.
„Na Staroj planini je predviđeno zacevljivanje gotovo svih njenih reka: Dojkinačke, Jelovičke, Visočice, Temske, a sva preostala sela Stare planine su koncentrisana oko tih reka. To je direktan atak na egzistenciju tih ljudi i time se kompromituju sve one strategije države o oživljavanju sela, o povratku ljudi u sela, o zadrugarstvu. Jer, šta će onaj čovek tamo da radi kad vode više ne bude bilo, kad bude zacevljena”, pita se prof. Ristić.
Zbog svoje predelne i biološke vrednosti, Stara planina je 1997. proglašena parkom prirode.
Obilje sedimenata od paleozoika do kenozoika, morfološki i hidrološki ispresecan reljef sa lokalitetima poput Babinog zuba, potoka Bigar, ukleštenih meandara Temštice, Rosomačkih lonaca ili Slavinjskog grla, Tri čuke, Vrela, tresava na Jabučkom ravništu, Arbinja i drugih, zatim endemskih vrsta, 1.190 biljnih vrsta ‒ ukazuju na bogatstvo i složenost ekosistema. Tu je i stanište 116 vrsta dnevnih leptira, 203 vrste ptica, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, više od 30 vrsta sisara.
Prisutni su i značajni kulturno-istorijski spomenici od prethrišćanskog perioda do 19. veka. Mali tokovi Jelovičke, Dojkinačke reke i njihovih pritoka važna su nalazišta paleontoloških tragova ‒ tu su tragovi dinosaurusa od pre 250-280 miliona godina. Ti nalazi su nedovoljno ispitani i nezaštićeni, objašnjava Aleksandar Panić, aktivista Pokreta „Odbranimo reke Stare planine”.
Reka u cevima
„Ljudi uživaju u tim prelepim predelima, livadama, pašnjacima, šumama, mnogo aktivnosti se dešava pored vode. Od toga ne ostaje ništa kada se naprave derivacioni cevovodi. Dobar primer za tu neverovatnu destrukciju je Crnovrška reka sa knjaževačke strane Stare planine, gde će reka biti spakovana u cevi u dužini od 4,5 km”, kaže prof. Ristić.
„Zar mislite da će neko paziti na te paleontološke tragove kad uđe buldožerom? Da li je bolje da na tome neko ubuduće bazira naučni turizam, nego da mi iz svojih džepova platimo neku minornu struju, koja ne može da nadoknadi ni biološki, ni turistički, ni estetski gubitak”, pita Aleksandar Panić, misleći pritom na obavezu građana da kroz račun za struju plaćaju električnu energiju dobijenu iz mini-hidroelektrana tj. da, kako kaže, „zelene kilovate plaćaju iz svoga džepa, a finansiraju uništenje reka”.