Чарлс Дарвин, британски научник, поставио је темеље модерној теорији еволуције помоћу концепта развијања свих животних облика процесом природне селекције. Дарвин је рођен 12. фебруара 1809. године, а умро је 19. априла 1882. године.

Рођен је као пето дијете добростојеће енглеске породице. Његов прадјед са мајчине стране био је успјешни трговац порцуланском и лончарском робом.

Са својом рођаком Емом Ведвуд Дарвин се оженио 1839. године , а нешто касније преселио се на мало имање “Доwн Хоусе” изван Лондона. Тамо је са супругом подизао десеторо дјеце, од које је троје умрло

Након завршетка школовања у елитној школи у родном Схреwсбурyу (1825.) млади је Дарвин уписао медицину на универзитету у Единбургху. Године 1827. избачен је са студија медицине и уписао се на универзитет Цамбридге, да би постао свештени Енглеске цркве. Тамо је сусрео геолога Адама Сеџвика и натуралисту Џона Хенслова.

Хенслов не само да је помогао Дарвину да изгради самопоуздање него је свог ученика подучио како да буде пажљив и савјестан проматрач природних феномена и скупљач примјерака.

НАУЧНО ПУТОВАЊЕ ПО СВИЈЕТУ

Након завршеног студија на Цамбридгеу 1831. године у својој двадесет и другој години Дарwин се, углавном на Хенслов наговор, укрцао на брод ХМС Беагле и придружио се екипи натуралиста на научном путовању по свијету. Дарвин је на том путовању добио прилику да посматра геолошке формације које су пронађене на различитим континентима и острвима као и велик број фосила и организама. У својим геолошким опсервацијама Дарвин је био најимпресиониранији учинком који су имале природне силе на земљину површину.

У то доба већина геолога заступала је теорију како су поједине врсте животињског и биљног свијета настајале независно једна од друге, те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што су на примјер земљотреси  или свијања земљине површине.

Према том гледишту врсте, креиране независно једна од друге, нису биле у могућности мутирати што их је чинило непромјењивим за сва времена.

Катастрофичну тезу (али не и немутацију врста) измијенио је енглески геолог сир Чарлс Лајел који је тврдио како земљина површина пролази кроз сталне промјене што је резултат дјеловања природних сила кроз дужи временски период.

Док је боравио на ХСМ Беаглеу Дарвин је закључио како многа Лајелова запажања одговарају ономе што је сам уочио. Иако је такође примјетио како се неки налази на које је наишао косе с једним дијелом гледишта која је Лајел заступао. Тако је, на примјер, запазио да на архипелагу Галапагос постоји јединствена врста корњача, америчког дрозда и зеба које су, унаточ томе што су блиски повезане, различите у структури и прехрабеним навикама од острва до острва. Та запажања натјерала су Дарвина да постави питање да ли је могуће да постоје везе између различитих али и сличних врста.

ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ ПУТЕМ ПРИРОДНЕ СЕЛЕКЦИЈЕ

Након што се 1836. вратио у Енглеску своје идеје о промјењивости врста објавио је у дјелу Нотебоокс он тхе Трансмутатион оф Специес (Биљешке о трансмутацији врста). Дарвин се у свом стајалишту о развијању организама још више учврстио након што је прочитао Ан Ессаy он тхе Принципле оф Популатион (Есеј о принципима популације) из 1798. године, дјело британског економисте Томаса Роберта Матуса. У том дјелу Малтус објашњава како је људска популација остала уравнотежена, наиме аутор је тврдио како повећање извора хране није једнозначно с геометријском растом броја становника. Као кључне факторе навео је оскудице и болести те друштвена догађања попут рата.

Дарвин је одмах Малусеве аргументе примијенио на животиње и биљке и 1838. године начинио нацрт теорије еволуције путем природне селекција.

Наредне двије деценије радио је на овој теорији и још неким природно – историјским пројектима, а како је био прилично богат никада није имао потребу за додатним приходима. Дарвин је своју теорију први пута објавио 1858. године у новинама, истовремено када је то учинио и Алфред Расел Волас, млади натуралист који је независно од Дарвина дошао до истог закључка.

Дарвинова теорија је у цјелости објављења 1859. године под насловом Он тхе Оригин оф Специес (О поријеклу врста). Дарвин је на књизи “О поријеклу врста” радио пуне 22 године, а у вријеме када је изашла прозвана је “књигом која је шокирала свијет”. Продана је у потпуности исти дан по изласку из штампарије, а штампано је још шест издања овог дјела.

Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза. Неки биолози спочитавали су Дарвину како не може доказати своје хипотезе. Други су критиковали Дарвинову концепцију о развијању различитих врста из једне. Међутим најжешћи напади на Дарвинову теорију нису долазили од научника већ од стране црквених представника. Они су му спочитавали да теорија о природној селекцији пориче утицај Бога на стварање човјека и ставља човјека на исту разину са животињама.

Остатак живота Дарwин је провео проширујући различите аспекте проблема који је поставио у свом дјелу. Стога је касније објавио још неколико књига у којима је те проблеме настојао образложит.

Важност његовог рада препознали су његови савременици те је Дарвин избаран у Краљевско друштво (Роyал Социетy) 1839. године и у Француску академију наука (1878.). Одана му је почаст и мјестом укопа у Wестминстер опатији, након што је 19. априла 1882. преминуо у мјесту Доwне, грофовија Кент.

Преузето:http://www.6yka.com