Prirodno okruženje ima veliki uticaj na ljudsko zdravlje. Od početka 21. veka do danas, samo u Evropi udvostručene su prirodne nepogode poput suša, poplava, olujnih vetrova i ekstremnih temperatura. Danak globalnom zagrevanju i klimatskim promenama plaćamo povećanim rizikom za bolesti tipične za tropske krajeve i pogoršanjem zdravlja hroničnih bolesnika, starijih, dece.
Empirijski je potvrđeno da su ljudi koji sa severa dođu u tropske predele skloniji toplotnom udaru i kolapsu. Oni se previše znoje, brzo dehidriraju i gube velike količine soli.
Ali i stanovništvo koje živi u tropskim predelima podložnije je toplotnom udaru i opekotinama upravo zbog vremenskih prilika koje tu vladaju. Otkazivanje rada srca je čest uzrok smrti, a i rak kože je u porastu zbog veće izloženosti UV zračenju.
Stanovništvo koje živi u polarnoj zoni obično oboleva od ateroskleroze, zatim od tzv. severne pneumonije i severne arterijske hipertenzije. Kod njih su dosta zastupljene bolesti kože i potkožnog tkiva, usta i zuba. Kod ljudi koji se dosele u te krajeve beleži se visoka incidencija srčanog udara posle 20 godina boravka.
Nasuprot tome, osobe koje žive na visokim planinama imaju višestruko manje slučajeva ateroskleroze i hipertenzije, dok se novopridošlice susreću sa nedostatkom kiseonika, a jedna od mogućih posledica je i edem pluća.
Posledice vrelog leta
Procenjuje se da će efekat klimatskih promena u bliskoj budućnosti dovesti i do pogoršanja mentalnog zdravlja širom planete, a SZO upozorava da zbog bolesti uzrokovanih klimatskim promenama već umiru milioni ljudi u svetu.
Jedna od mogućih posledica je toplotni stres, na šta su najosetljiviji stari, deca i hronični bolesnici, pogotovo oni koji boluju od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti. Ali to nikako nije jedina opasnost. Ekstremne vrućine često se udružuju sa aero-zagađenjem. Tada su dve najveće pretnje po zdravlje prizemni ozon i mikročestice ispod 10 mikrona, koje lebde u vazduhu svuda oko nas i smatraju se osnovnim indikatorom zagađenosti vazduha.
Nekoliko studija pokazalo je da je dejstvo prizemnog ozona jače tokom leta. To se može objasniti većom koncentracijom prizemnog ozona u letnjem periodu, kao i dužom izloženošću stanovništva, jer se tokom leta više vremena provodi napolju i prozori su drže otvoreni.
Još od stare Grčke
Uticaj toplog talasa na povećanu stopu smrtnosti beleži se češće u danima kada ima više mikročestica, što nije slučaj kada dolazi do prekoračenja dozvoljenih vrednosti za azot ili sumpor-dioksid ili smog. To se objašnjava lakim prodorom ovako sitnih čestica u organizam. Zato je tokom vrućina važno držati pod kontrolom koncentraciju prizemnog ozona i mikročestica. Pored dobrog monitoringa aero-zagađenja, treba obezbediti i efikasan sistem obaveštavanja i upozoravanja javnosti na opasnost od vremenskih prilika.
Posledica klimatskih promena je združeno dejstvo vremenskih uslova i lošeg kvaliteta vazduha.
Pojedina vrela leta u Evropi upamćena su i po velikom broju smrtnih slučajeva od toplotnog udara i trovanja ozonom. Samo u Francuskoj tokom vrelog leta s početka 21. veka, zbog ekstremnih vrućina umrlo je 14.000 ljudi. Tada je EU izdala čuvenu direktivu o potpunom zaustavljanju saobraćaja u situacijama kada su visoke temperature praćene zagađenim vazduhom.
Izvor:Rts.rs