Инспирисана низом бесмислених информација које круже интернетом, а које људи веома олако “шерују” и још лакше поверују у њих, одлучила сам да напишем овај текст.

Најчешће су то текстови који се тичу здравља, а онда се ту помињу или отрови који доспевају до нас преко амбалаже и хране, или лековите супстанце које лече све врсте болести, али то нико не сме да објави (осим таблоида, разуме се).

Најпре желим да појасним шта је то отров. Отров може бити скоро било која супстанца која се нађе на недозвољеном месту у недозвољено време и у недозвољеној количини. Па чак и кухињска со, коју сви свакодневно користимо, може бити отров, ако се користи огромној у количини.

Такође, желим да нагласим да чак и ако нека амбалажа или производ, садржи штетне супстанце, то не значи да ће оне доћи до нас и изазвати штетно дејство. Пут доспевања отрова у људски организам није једноставан и зависи од много фактора (физичко-хемијских особина, концентрације, дозе, времена експозиције, итд.).

У наставку текста, кратко и јасно, биће објашњена већина ознака које можете наћи на амбалажи производа и производима које свакодневно користите. Ознаке могу бити представљене бројевима и симболима.

Ознаке са бројевима (најчешће у троуглу са стрелицама и скраћеница, али може се наћи и ознака без стрелица, или само број без скраћенице)

Бројчана ознака и скраћеница на пластичној амбалажи

1 – ПЕТ (често и ПЕТЕ (скраћеница од полyетхyлене терепхтхалате) – полиетилен терефталат. Не морате знати шта је полиетилен, ни шта је фталат, али би требало да знате да су боце израђене од ове пластике намењене једнократној употреби. Наравно, то не значи да ће бити смртно опасно ако је употребите неколико пута, али свакако треба избећи дугорочно коришћење ових боца, пре свега, из хигијенских разлога. Нека истраживања су показала да постоји могућност да испуштају антимон и токсичне супстанце које ремете рад хормона, али о томе нешто касније.

2 – ХДПЕ (некад и ХДП (скраћеница од хигх денситy полyетхyлене)) – полиетилен високе густине. Овде је реч о тзв. „доброј“ пластици, за коју постоји најмања вероватноћа испуштања штетних супстанци.

3 – ПВЦ (некад и 3В (скраћеница од полyвинyлцхлориде)) – поливинил хлорид. Ову врсту пластике требало би избегавати, када се ради о паковању производа за личну употребу. Да би се побољшала механичка својства ове врсте пластике, произвођачи често приликом производње додају тзв. пластификаторе, најчешће фталате, који ремете рад хормона ако се нађу у људском организму. Међутим, често можете наићи да на налепници ПЕТ амбалаже стоји и број 3, поред броја 1. Молим без панике, јер то само значи да је управо та налепница израђена од ПВЦ материјала, који практично не утиче на вас, док пијете течност из боце.

4 – ЛДПЕ (скраћеница од лоw денситy полyетхyлене)) – полиетилен мале густине. Као и врста пластике под бројем 2, спада у безопасну категорију. Не користи се за израду пластичних боца, већ углавном за израду пластичних кесица за намирнице, као и кеса које налазимо у маркетима на каси.

5 – ПП (скраћеница од полyпропyлене) – полипропилен. Још једна од „добрих“ пластика. Обично је беле боје или је полупрозирна. У свакодневном животу, најчешће је можемо видети као врсту пластике која се користи за израду чаша за јогурт и кисело млеко.

6 – ПС (скраћеница од полyстирене) – полистирен. Пластика коју најчешће срећемо код једнократних чашица за кафу, или у амбалажи брзе хране. Ова пластика може испутити стирен, једињење које по неким истраживањима може утицати на појаву рака и других обољења. Због тога, као и код ПЕТ амбалаже, треба избећи њено вишекратно коришћење.

7 – ПЦ (или без ознаке) – То је најлошија врста пластике за прехрамбене производе, јер може испустити хемикалију БПА (биспхенол А). Стога, скоро да је и не можемо срести код амбалаже производа који се користе за личну употребу. Такође, многе флашице за бебе, као и друга опрема, имају наглашено да не садрже БПА (БПА фрее).

Бројчана ознака и скраћеница на папирној и картонској амбалажи

20 – Картонска амбалажа – углавном се користи за картонске кутије намењене транспорту (таласасти картон).
21 – Разне врсте папира – новине, часописи, каталози (раван картон)
22 – Канцеларијски папир, књиге
23 – Картон (амбалажа за несмрзнуту храну, честитке, корице књига)

Бројчана ознака и скраћеница за метале

40 – Челик (ФЕ)
41– Алуминијум (АЛУ)

Бројчана ознака и скраћеница за дрвене материјале

50 – Дрво (ФОР)
51 – Плута (ФОР)

Бројчана ознака и скраћеница за текстилне материјале

60 – Памук (ТЕX)
61 – Јута (ТЕX)

Бројчана ознака и скраћеница за стакло

70 – Безбојно стакло (ГЛ)
71 – Зелено стакло (ГЛ)
72 – Смеђе стакло (ГЛ)

Бројчане ознаке на вишеслојној амбалажи – амбалажа која се доминантно састоји од папира и картона, али се не може ручно раставити на саставне материјале

80 – Папир и картон у комбинацији са металима
81 – Папир и картон у комбинацији са пластиком – картонски тањири, амбалажа за сладолед
82 – Папир и картон у комбинацији са алуминијумом
83 – Папир и картон у комбинацији са белим лимом
84 – Папир и картон у комбинацији са пластиком и алуминијумом – тетрапак, млеко, сокови
85 – Папир и картон у комбинацији са пластиком, белим лимом и алуминијумом

Бројчане ознаке на вишеслојној амбалажи – амбалажа која се доминантно састоји од пластике и стакла, али се не може ручно раставити на саставне материјале

90 – Пластика/алуминијум
91 – Пластика/бели лим
92 – Пластика/разноврсни метали
95 – Стакло/пластика
96 – Стакло/алуминијум
97 – Стакло/бели лим
98 – Стакло/разноврсни метали

Ознаке на амбалажи у виду симбола

Троугао – рециклажа. Ознака да амбалажа може да се рециклира или је већ рециклирана, а углавном се односи на папир и картон.
Забрањено одлагање у кућни отпад. Производе који на себи имају ову ознаку треба одлагати на за то предвиђена места, а то се најчешће односи на електронски отпад. Батерије, такође, не би требало бацати у канте са кућним отпадом. Најбоље је сачувати, и када се сакупи одређена количина, однети у оближњи супермаркет који има за то предвиђено место.
Ознака да је произвођач већ уплатио одређени износ организацији која ће се бринути за прикупљање отпада.
Најмањи утицај на животну средину током целог процеса производње.
Ознака транспортне амбалаже – лако ломљиво. Поред ове ознаке, најчешће се налазе и стрелице које показују у ком положају би требало да се постави кутија приликом транспорта и складиштења.
Рок употребе након отварања. Наравно, ово је само пример, може бити и неки други број, у зависности од производа.
Знак да производ задовољава услове сигурности, заштите, људског здравља, животне средине и јавног интереса.

Опасне хемикалије (извор)

Додатне информације за оне који желе да знају више ?

• Полиетилен (ПЕ) је макромолекуларни производ, а добија се полимеризацијом етилена.
• Фталати су естри фталне киселине и алифатичних алкохола. Користе се као пластификатори, за побољшање механичких својстава пластичних материјала. Окарактерисани су као ендокрини дисруптори, па с тога, за сваки од фталата који се користи у производњи пластике постоји тачно одређена ТДИ вредност.
• ТДИ вредност – (скраћено од Толерабле Даилy Интаке) прихватљив дневни унос. Ова вредност представља количину супстанце која се може унети у организам на дневном нивоу, а да при том не изазове штетне последице. Означава се бројчано, најчешће као мг/даy/кг. Пример: ТДИ = 0,01 мг/даy/кг; то значи да дневно човек по килограму телесне масе сме да унесе до 0,01 мг, односно 10 µг. За особу од 70 кг, укупни дневни унос не би требало да пређе 0,7 мг.
• Извор:светнауке.орг