Prema novom istraživanju Univerziteta u Cirihu, svaki čovek poseduje jedinstvene anatomske karakteristike mozga. Ta raznolikost je rezultat kombinacije genetičkih faktora i individualnih iskustava.
„Pošto ne postoje dva identična otiska prsta, daktiloskopija je postala najpouzdaniji metod utvrđivanja identiteta za policiju, graničare, proizvođače pametnih telefona”, rekao je profesor Univerziteta u Cirihu Luc Jenke. Ali šta je sa mozgom?
Ranije studije o centralnom nervnom sistemu nepobitno su dokazale da individualna iskustva i životne okolnosti utiču na formiranje mozga. „Profesionalni muzičari, ili šahisti, na primer, imaju posebne karakteristike u moždanim područjima koja najviše koriste za svoje aktivnosti”, rekli su.
Međutim, kratkotrajni događaji takođe mogu ostaviti tragove u mozgu: ako se, na primer, desna ruka ne upotrebljava dve nedelje i drži u istom položaju još dve, smanjuje se debljina moždanog korteksa u oblastima odgovornim za kontrolu nepokretne ruke.
„Shvatili smo da se iskustva koja imaju uticaj na mozak prepliću sa genetičkim karakteristikama, tako da tokom godina svaka osoba razvija potpuno individualnu anatomsku građu mozga”, rekao je profesor Jenke.
Da bi istražio svoju hipotezu, pratio je sa kolegama moždane aktivnosti 190 zdravih ljudi tokom dve godine koristeći magnetnu rezonancu. Studija je uključila 450 anatomskih osobina, među njima i opšte ‒ poput zapremine, debljine korteksa i zapremine sive i bele materije. Za svakog učesnika istraživači su mogli da identifikuju individualnu kombinaciju specifičnih anatomskih karakteristika, pri čemu je preciznost identifikacije, čak i za one opšte osobine, bila veća od devedeset procenata.„Ovom studijom uspeli smo da potvrdimo da je struktura ljudskog mozga veoma individualna”, rekao je profesor Jenke.„Kombinacija genetičkih i negenetičkih faktora jasno utiče ne samo na funkcionisanje mozga već i na njegove anatomske osobine”, rečeno je u zaključku studije.
Izvor:rts.rs