Међународни дан биодиверзитета

Један од најзначајнијих еколошких датума, 22. мај, Међународни дан биодиверзитета, међународна заједница обележава у времену када човечанство тражи решења за излазак и ублажавање последица глобалне кризе која потреса свет услед пандемије коронавируса, и када постаје све очигледније да су природа и равнотежа у природи основа одрживог опстанка свог живог света на планети, укључујући човека. Околности и последице пандемије указују да биодиверзитет, који подразумева бројност врста, екосистема и гена и оличава богаство природе, јесте темељ очувања добробити човечанства и живота каквог данас познајемо, а живот човека усаглашен са природом и њеним богатствима једини могући пут развоја.

Док се свет опоравља од глобалне пандемије, креира се нови глобални оквир заштите биодиверзитета са циљем успоравања његовог губитка. Поводом 22. маја, Међународног дана биодиверзитета, Уједињене нације ове године поручују „Природа нуди решења”, позивајући на заједничке акције на свим нивоима са циљем изградње будућности и живота у складу са природом. Међународна заједница позвана је да преиспита свој однос према природи, јер смо, и поред свих наших технолошких достигнућа, у потпуности зависни од здравих екосистема у обезбеђивању пијаће воде, хране, лекова, одеће, горива, заклона и енергије. Губитак биодиверзитета директна је последица непромишљених људских активности попут деградације екосистема, сече шума и неконтролисаног развоја инфраструктуре. Према Црвеној листи Светске уније за заштиту природе (IUCN) од процењених 116.177 врста, више од 31.000 врста је под претњом изумирања. Наглашавајући решења заснована на природи у циљу заштите биодиверзитета, позивају на усвајања екосистемских решења за суочавање са губитком биодиверзитета, климатским променама и деградацијом земљишта, и интеграцију биолошке разноврсности у економске секторе.

У Републици Србији која је један од светских центара биодиверзитета, заштита богате биолошке разноврсности остварује се спровођењем мера заштите и унапређења врста, њихових популација, природних станишта и екосистема у складу са Законом о заштити природе.

Заштита подручја је темељ очувања биодиверзитета, због чега Србија улаже напоре на повећању процента заштићене територије и остваривању планова на заштити природе. Заштићено је 677.484 hа, односно 7,65% територије Републике Србије. Припремљен је Програм заштите природе Републике Србије за период 2020. до 2022. године, који укључује стратешке циљеве и планове најзначајнијих међународних уговора и докумената у заштити природе, очувању биолошке разноврсности и промени климе. Еколошком мрежом, која је успостављена ради очувања типова станишта од посебног значаја за заштиту и очување станишта дивљих врста флоре и фауне, заштићено је око 20% територије Србије.

Узроци који доводе до смањења биодиверзитета укључују нестајање, фрагментацију и деградацију станишта, илегалне активности попут илегалног лова, риболова, илегалне и неадекватне сече шума, неадекватно очување генетске разноврсности аутохтоних популација биљних и животињских врста, непланско увођење инвазивних и алохтоних врста, што све доводи до угрожавања опстанка дивљих врста у природи. Дивље врсте које су посебно значајне са генетичког, еколошког, екосистемског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, заштићене су као строго заштићене или заштићене дивље врсте. Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива обухваћено је 2633 дивљих врста, од којих је 1783 строго заштићених, и 860 заштићених дивљих врста.

Са циљем унапређења заштите врста и њихових станишта, урађене су црвене књиге фауне Србије, и то: Црвена књига фауне Србије I – водоземци, Црвена књига фауне Србије II- гмизавци, Црвена књига фауне Србије III-птице и Црвена књига фауне Србије IV – правокрилци.

У Србији је у априлу 2019. године, у организацији Министарства заштите животне средине и Секретаријата Конвенције о биолошкој разноврсности, одржана Регионална радионица за припрему глобалног оквира биодиверзитета након 2020. године, чиме се Република Србија нашла међу малобројним државама УН које подржавају припремни консултативни процес за развој овог оквира и међусекторску радну групу отвореног типа за подршку припреме глобалног оквира за биодиверзитет након 2020. године која је успостављена одлуком 14. заседања Конференције чланица Конвенције.

Такође, представници Министарства заштите животне средине активно учествују у раду Радне групе за биодиверзитет Југоисточне Европе, под окриљем Регионалне радне групе за животну средину Регионалног савета за сарадњу, која за циљ има координацију регионалних активности у спровођења међународних обавеза и политике ЕУ у овој области. У току је планирање сарадње у оквиру ове радне групе на дугорочној основи до 2030. године.

Међународни дан биодиверзитета који се обележава 22. маја широм света, установиле су Уједињене нације као дан када се најшира светска јавност подсећа на угроженост разноврсности живог света на Планети и значај њеног очувања. Конвенцијом о биодиверзитету која је усвојена 1992. године на конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју („Земаљски самит у Рију”) а ступила на снагу 29. децембра 1993. године, установљен је једини међународни инструмент који у целости обухвата биолошку разноврсност и обухвата очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење њених компоненти и праведну и једнаку расподелу добробити које произилазе из коришћења генетичких ресурса. Депозитар Конвенције и свих протокола је Генерални секретар Уједињених нација. Република Србија је ратификовала Конвенцију о биолошкој разноврсности 03.01.2002. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ”, број 11/01 – међународни уговори).

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.