Шест ствари које морате знати о шећерној болести

Шест ствари које морате знати о шећерној болести

Светски дан борбе против шећерне болести се обележава 14. новембра још од 1991. године. Датум је изабран у част рођендана Фредерика Бантинга који је заједно са Чарлсом Бестом први изложио идеју која је довела до открића инсулина у октобру 1921. године.

Шта је шећерна болест?

Шећерна болест (diabetes mellitus) је обољење код кога је повишена глукоза (шећер) у крви, а ћелије остају гладне шећера јер организам или не производи или неадекватно користи хормон панкреаса – инсулин.

Који типови дијабетеса постоје?

Када нема довољно инсулина онда је то дијабетес тип 1, аутоимуно обољење које има 5-10 одсто оболелих особа и углавном почиње у млађим годинама живота. Овај облик дијабетеса лечи се узимањем инсулина прописаног од стране лекара.

Дијабетес типа 2 (diabetes mellitus) најчешћи је облик дијабетеса. Код овог облика дијабетеса панкреас производи мале или недовољне количине инсулина, па ћелије не добијају довољно глукозе у циљу производње енергије.

Већина људи често није свесна постојања овог метаболичког поремећаја. Дијабетес типа 2 обично почиње у старијем животном добу, али се ово правило последњих година све више мења.

Симтоми

Симптоми повишеног нивоа шећера у крви су: умор, екстремна жеђ, појачан апетит, губитак тежине, слаб вид, потамнела кожа врата, ошамућеност.

Симптоми хипогликемије, сниженог нивоа шећера у крви су: појачан апетит, ошамућеност, знојење

Фактори ризика

Гојазност, вирусне инфекције, претеран унос простих шећера као што су слаткиши, бели шећер, газирани сокови, недовољна физичка активност, стрес, наследни фактор.

Како се изборити са проблемом?

Најбољи начин превенције и ублажавања напредовања болести је умерен, здрав стил живота – правилна исхрана (коју је прописао дијетолог или ендокринолог, а осмислио дијететичар-нутрициониста), правилна физичка активност (коју је прописао лекар, а осмислио физиотерапеут), редовно узимање терапије, редовни систематски и заказани контролни прегледи.

Свако би морао да:

Смањи унос простих угљених хидрата (слаткиши, бели шећер), а повећати унос биљних влакана (овсене, пшеничне пахуљице).

Неопходно је редовно контролисати: глукозу у крви, а у урину глукозу и ацетон.

По потреби, урадити и тест толеранције на глукозу, ако се сумња на прикривени дијабетес. 

Оставите коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

затвори
%d bloggers like this: