Gigantski virusi mogu sadržati gene i proteine koji se na Zemlji ne nalaze na drugim mestima, ukazuju nova istraživanja. Veliki virusi imaju složenije genome od jednostavnih mikrobioloških organizama te proizvode jedinstvene proteine karakteristične samo za ovu grupu navodi se u studiji Univerziteta Severne Kalifornije.
Novi proteini su u prvi mah zbunili naučnike, ali nova studija se podrobnije pozabavila njihovim stvaranjem i svrhom. Što se tiče tri nove vrste virusa takozvanih virusa Pandora – porodice džinovskih virusa opisanih u 2013. godini, proteini potiču direktno od njih.
Danas se zna da su ovi virusi poput fabrika koje, kao na tekućoj traci, konstantno stvaraju nove proteine i iz njih grade genetički materijal, mada svrha stvaranja ovoliko proteina i dalje ostaje misterija, kaže se u novoj studiji. Mnogo pre otkrivanja njihovih gigantskih rođaka, oko pitanja da li je virus živ organizam vodila se žestoka debata.
Virus, naime, sadrži veliki deo ćelijskog materijala koji se nalazi u živim organizmima, uključujući DNK ili RNK, ali mu nedostaje ćelijska struktura i ne može se razmnožavati izvan drugog organizma, gde se ponaša kao parazit. Ovo su dva ključna kriterijuma za definisanje života u modernoj nauci. Do danas postoje četiri poznate porodice gigantskih virusa: molvivirus, megavirus, pitovirus i virus Pandora. Istraživači su nedavno identifikovali tri nova primera virusa Pandora iz uzoraka prikupljenih u Francuskoj, Novoj Kaledoniji (francuskoj teritoriji u Pacifiku) i Australiji, a svi novi virusi Pandora sadržali su velike količine gena iz jedinstvenih proteina.
Ali struktura ovih gena se znatno razlikuje i među njima, što je značilo da je malo verovatno da su oni nastali od jednog pretka, izjavili su naučnici. “Devedeset procenata njihovih proteina ne dele nikakvu značajnu sličnost sa proteinima drugih virusa, izvan svoje porodice ili ćelijskih mikroba”, rekao je koautor studije Žan Klaveri, profesor genomike i bioinformatike na Medicinskom fakultetu Univerziteta Severne Kalifornije, zaključak je studije.
Istraživači su analizirali specifične gene, uporedili njihovu proteinsku strukturu sa strukturom drugih gena gigantskih virusa. Ciljali su na regione DNK sekvenci koji nisu kodirani i koji se nalaze između gena i otkrili su sličnosti između pojedinih delova. Ovo je nagoveštavalo da svaki virus proizvodi novu strukturu proteina iz svoje DNK i da je ovaj proces spontan i slučajan, konačni je zaključak studije Univerziteta Severne Kalifornije.
Slučajne mutacije se često dešavaju u prirodi – spontana promena DNK igra ulogu u evoluciji novih vrsta. Međutim, novi geni koje su džinovski virusi generisali proizveli su proteine koji se mogu naći samo kod velikih virusa i nigde više, rekli su istraživači.
Nalazi naučnika ukazuju na to da se redovno generišu novi geni i proteini u virusu Pandora – koncept koji bi bio mogao predstavljati nešto novo u proučavanju ove porodice virusa. To pak može pomeriti fokus od evolucionog porekla njihovih gena, rekao je Klaveri.
Planira se da naučnici posebnom tenikom boje otkriju molekularne mehanizme koji pokreću viruse Pandora i identifikuju evolucione sile koje su ih podstakle da postanu “kreatori gena”, dodao je Klaveri.
Izvor:rts.rs