Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti se obeležava 14. novembra još od 1991. godine. Datum je izabran u čast rođendana Frederika Bantinga koji je zajedno sa Čarlsom Bestom prvi izložio ideju koja je dovela do otkrića insulina u oktobru 1921. godine.
Šta je šećerna bolest?
Šećerna bolest (diabetes mellitus) je oboljenje kod koga je povišena glukoza (šećer) u krvi, a ćelije ostaju gladne šećera jer organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa – insulin.
Koji tipovi dijabetesa postoje?
Kada nema dovoljno insulina onda je to dijabetes tip 1, autoimuno oboljenje koje ima 5-10 odsto obolelih osoba i uglavnom počinje u mlađim godinama života. Ovaj oblik dijabetesa leči se uzimanjem insulina propisanog od strane lekara.
Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) najčešći je oblik dijabetesa. Kod ovog oblika dijabetesa pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze u cilju proizvodnje energije.
Većina ljudi često nije svesna postojanja ovog metaboličkog poremećaja. Dijabetes tipa 2 obično počinje u starijem životnom dobu, ali se ovo pravilo poslednjih godina sve više menja.
Simtomi
Simptomi povišenog nivoa šećera u krvi su: umor, ekstremna žeđ, pojačan apetit, gubitak težine, slab vid, potamnela koža vrata, ošamućenost.
Simptomi hipoglikemije, sniženog nivoa šećera u krvi su: pojačan apetit, ošamućenost, znojenje
Faktori rizika
Gojaznost, virusne infekcije, preteran unos prostih šećera kao što su slatkiši, beli šećer, gazirani sokovi, nedovoljna fizička aktivnost, stres, nasledni faktor.
Kako se izboriti sa problemom?
Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života – pravilna ishrana (koju je propisao dijetolog ili endokrinolog, a osmislio dijetetičar-nutricionista), pravilna fizička aktivnost (koju je propisao lekar, a osmislio fizioterapeut), redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi.
Svako bi morao da:
Smanji unos prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli šećer), a povećati unos biljnih vlakana (ovsene, pšenične pahuljice).
Neophodno je redovno kontrolisati: glukozu u krvi, a u urinu glukozu i aceton.
Po potrebi, uraditi i test tolerancije na glukozu, ako se sumnja na prikriveni dijabetes.