Ginko (‘Gingko biloba’) ‒ biljka poznata i kao drvo dedova i unuka, mandarinsko drvo, srebrna kajsija, belo voće ‒ predstavlja jedinstven izvor za poboljšanje pamćenja. Osim što se ističe po lekovitim svojstvima, ginko se izdvaja i po izgledu, s čarobnom krošnjom i neobičnim listovima.
Mnogo je razloga zbog kojih se čak i latinski naziv biljke Gingko biloba pamti još od detinjstva. Asocira na igre u detinjstvu, predstavlja pravu egzotiku u svakom parku i dvorištu, a kako starimo, postaje jedinstveni izvor za „bolje pamćenje” ‒ okrepljenje za male sive ćelije. Dok smo se bezbrižno igrali lepezastim lišćem i pentrali po visokim granama, nismo ni slutili da će nam to neobično drvo biti dobar oslonac i nekoliko decenija kasnije, kad prvi znaci zamora i starosti zakucaju na vrata.
Nauka je potvrdila da ginko ima izražen nootropni efekat, odnosno da poboljšava cerebralnu cirkulaciju i rad mozga, razmišljanje, pažnju, pamćenje i govor. Tinktura se vekovima modifikovala i poboljšavala u recepturi. Uz odgovarajuće mere i načine upotrebe, preparati od ginka se širom sveta koriste za probleme izazvane u predelu glave i vrata. Skleroza, šum u glavi, gubitak pamćenja, vrtoglavice, povišen nivo holesterola ‒ za sve te i slične nevolje preporučuju se preparati od ove biljke.
Ipak, dobro je znati da ginko ne bi trebalo da uzimaju osobe sa poremećajima koagulacije krvi i konvulzijama. Dve nedelje pre hirurških intervencija ginko takođe ne treba da se uzima zbog mogućnosti produženog krvarenja posle operacije.
Drevno blago prirode
Gingko biloba je listopadno drvo i jedini predstavnik ginkofita, istoimenog razdela. Ovo drvo je jedinstvena golosemenica koja nema preživelih rođaka. Bez obzira na mere očuvanja, ginko je dobio status ugrožene vrste kojoj u budućnosti preti nestanak. Nekada širokorasprostranjeno drvo u juri, pre oko sto sedamdeset miliona godina, kada su vrste ovog roda naseljavale skoro celo kopno, danas se uglavnom sreće u zaštićenim parkovima i botaničkim baštama.
Mandarinsko drvo vekovima krasi japanske i kineske hramove kao sveto drvo duboko ukorenjeno u njihove kulture i običaje. Kao reliktna vrsta ginko se održao još od perioda mezozoika, saznajemo iz fosilnih ostataka, a opet, taj „živi fosil” slavi vitalnost i opstanak i naše vrste, čineći čuda svojstvena samo kraljici prirodi.