Шта су јесетре и где живе?
Јесетре су једна од најстаријих фамилија риба кичмењака и потичу још из времена диносауруса. Њихова природна станишта су реке, језера и обале субтропског, умереног и субарктичког појаса Евроазије и Северне Америке. Карактеристичне су по својим издуженим телима, недостатку крљушти, а по некад су и веома велике – у распону од најчешће 2-3,5 м дужине, а неке врсте могу да порасту и до 5,5 м. Већина јесетри су анадромне врсте (живе у мору а мресте се у реци) и бентосне (живе и хране се на дну речног корита), и хране се у речним ушћима и заливима. Неке врсте су потпуно слатководе, док врло мали број живи у отвореном океану.
Угрожена врста
Ови древни водени џинови суочени су са бројним претњама по њихов опстанак. Иако опстају на Земљи милионима година, јесетре су данас угрожене прекомерним риболовом и променама њиховог природног станишта. Према ИУЦН Црвеној листи, јесетре су „више крајње угрожене од било које друге групе врста“.
Јесетре су јестиве врсте. Неке врсте се лове због икре од које се прави кавијар – веома цењен деликатес у свету. Најтраженији и најскупљи кавијар прави се од моруне, а драгоцени су још и кавијар од јаја дунавске јесетре и паструге. Касни период њихове полне зрелости (од 6-25. године живота) чини их изузетно рањивим на прекомеран риболов.
Процењује се да се број јединки јесетри у великим сливовима река смањио за 70% током прошлог века.
Даљи проблеми су узроковани загађењем воде, преграђивањем река, уништавањем и фрагментацијом природних токова река и станишта што негативно утиче на миграторне руте и подручја за исхрану и мрест.
Које су главне претње по јесетре?
Неколико врста јесетри је пред изумирањем што је последица прекомерног риболова, криволова, загађења воде, преграђивања река и уништавања природних токова река и станишта.
Прекомеран риболов
Регулација речног тока и неконтролисан риболов су главни разлози за пад бројности популација јесетри током 20. века. Јесетре су осетљиве на прекомеран риболов због њиховог касног периода полне зрелости (од 6. до 25. године). Током деведесетих година 20.века, укупан улов је драматично повећан нелегалним риболовом. Само је криволов у сливу Волга-Капијско језеро процењен 10-12 пута већим од законских ограничења. Иста ситуација је и у реци Амур.
Риболов и трговина производима од јесетре су веома уносни послови. У поређењу са другим риболовним активностима, на њих се често гледа као на „рудник злата“. Нелегално сакупљање и трговина производима од јесетре је добро вођен и организован бизнис, под контролом организованог криминала и у вези са корупцијом светског нивоа. Криволов и неконтролисан риболов су довели до значајног смањења укупног легалног улова у свету, а посебно у главном станишту јесетри – Каспијском језеру.
Легална и нелегална трговина кавијаром
Кавијар се прави од неоплођених јаја јесетри. За многе гурмане, кавијар, назван још и ‘црни бисери, је деликатес без премца. Три врсте јесетри којима се највише тргује производе својствен кавијар: Белуга (од моруне), Осиетра (од дунавске јесетре) и Севруга (од паструге). Боја и величина кавијара зависе од врсте јесетре и старости икре. Најтраженији и најскупљи кавијар прави се од моруне, џиновске рибе која достиже тежину и до 1,200 кг, дужину и до 5 м, и може да живети преко 100 година. Данас су Иран и Русија главни извозници кавијара, од ког 80% потиче од три врсте јесетре из Каспијског језера: дунавска јесетра (око 20% тржишта), паструга (28%) и персијска јесетра (29%).
1998. године, укупна количина међународне нелегалне трговине кавијаром износила је преко 220 тона. За 2002. годину, све државе су објавиле укупне стопе извоза кавијара Конвенцији о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (ЦИТЕС) на нивоу од 193,6 тона. Од тога, Иран (39.6%), Русија (28.8%) и Казахстан (16%) су били највећи извозници кавијара, а Швајцарска (24%), Француска (19%) и Немачка (17%) највећи увозници. Иако законске стопе могу бити одрживе, треба их одредити узимајући у обзир висок ниво нелегалног риболова и трговине јесетрама. Током 1998. и дела 1999. године, осам ЦИТЕС чланица су заплениле преко 20 тона кавијара, што указује на значајан обим нелегалне трговине. Верује се да се значајним количинама свих јесетри уловљених у Каспијском језеру тргује нелегално.
Кавијаром се тргује на домаћем и међународном тржишту а постоје основани разлози за мишљење да су домаћа тржишта велика и слабо контролисана.
Због обимне међународне трговине производима од јесетре, и њених директних и индиректних негативних утицаја на популације ових риба, две врсте јесетри (Аципенсер стурио и А. бревирострум) се налазе на Анексу И ЦИТЕС конвенције од 1975. године. Све друге врсте јесетри се налаза на Анексу ИИ од 1997. године.
Остале претње
Поред негативног утицаја прекомерног риболова на ову рањиву врсту, загађење река, а поготово загађење подручја мреста, може озбиљно да угрози популације јесетре. Руски научници су пронашли деформитете на јајима као и туморе и болести јетре, штитне жлезде и мишића код одраслих јединки. Ово може имати последице по опстанак врста и квалитет кавијара, и наглашава потребу за контролом загађења.
Додатан важан фактор који је довео до опадања бројности популација јесетри је уништавање миграторних рута и подручја за мрест због конструкција масивних брана дуж главних река у којима се јесетре размножавају. Као резултат, репродукција неких врста јесетри сада у многоме зависи од узгоја у мрестилиштима. Тренутно опоравак популација моруне 90% зависи од вештачког узгоја.
