Šta su jesetre i gde žive?
Jesetre su jedna od najstarijih familija riba kičmenjaka i potiču još iz vremena dinosaurusa. Njihova prirodna staništa su reke, jezera i obale subtropskog, umerenog i subarktičkog pojasa Evroazije i Severne Amerike. Karakteristične su po svojim izduženim telima, nedostatku krljušti, a po nekad su i veoma velike – u rasponu od najčešće 2-3,5 m dužine, a neke vrste mogu da porastu i do 5,5 m. Većina jesetri su anadromne vrste (žive u moru a mreste se u reci) i bentosne (žive i hrane se na dnu rečnog korita), i hrane se u rečnim ušćima i zalivima. Neke vrste su potpuno slatkovode, dok vrlo mali broj živi u otvorenom okeanu.
Ugrožena vrsta
Ovi drevni vodeni džinovi suočeni su sa brojnim pretnjama po njihov opstanak. Iako opstaju na Zemlji milionima godina, jesetre su danas ugrožene prekomernim ribolovom i promenama njihovog prirodnog staništa. Prema IUCN Crvenoj listi, jesetre su „više krajnje ugrožene od bilo koje druge grupe vrsta“.
Jesetre su jestive vrste. Neke vrste se love zbog ikre od koje se pravi kavijar – veoma cenjen delikates u svetu. Najtraženiji i najskuplji kavijar pravi se od morune, a dragoceni su još i kavijar od jaja dunavske jesetre i pastruge. Kasni period njihove polne zrelosti (od 6-25. godine života) čini ih izuzetno ranjivim na prekomeran ribolov.
Procenjuje se da se broj jedinki jesetri u velikim slivovima reka smanjio za 70% tokom prošlog veka.
Dalji problemi su uzrokovani zagađenjem vode, pregrađivanjem reka, uništavanjem i fragmentacijom prirodnih tokova reka i staništa što negativno utiče na migratorne rute i područja za ishranu i mrest.
Koje su glavne pretnje po jesetre?
Nekoliko vrsta jesetri je pred izumiranjem što je posledica prekomernog ribolova, krivolova, zagađenja vode, pregrađivanja reka i uništavanja prirodnih tokova reka i staništa.
Prekomeran ribolov
Regulacija rečnog toka i nekontrolisan ribolov su glavni razlozi za pad brojnosti populacija jesetri tokom 20. veka. Jesetre su osetljive na prekomeran ribolov zbog njihovog kasnog perioda polne zrelosti (od 6. do 25. godine). Tokom devedesetih godina 20.veka, ukupan ulov je dramatično povećan nelegalnim ribolovom. Samo je krivolov u slivu Volga-Kapijsko jezero procenjen 10-12 puta većim od zakonskih ograničenja. Ista situacija je i u reci Amur.
Ribolov i trgovina proizvodima od jesetre su veoma unosni poslovi. U poređenju sa drugim ribolovnim aktivnostima, na njih se često gleda kao na „rudnik zlata“. Nelegalno sakupljanje i trgovina proizvodima od jesetre je dobro vođen i organizovan biznis, pod kontrolom organizovanog kriminala i u vezi sa korupcijom svetskog nivoa. Krivolov i nekontrolisan ribolov su doveli do značajnog smanjenja ukupnog legalnog ulova u svetu, a posebno u glavnom staništu jesetri – Kaspijskom jezeru.
Legalna i nelegalna trgovina kavijarom
Kavijar se pravi od neoplođenih jaja jesetri. Za mnoge gurmane, kavijar, nazvan još i ‘crni biseri, je delikates bez premca. Tri vrste jesetri kojima se najviše trguje proizvode svojstven kavijar: Beluga (od morune), Osietra (od dunavske jesetre) i Sevruga (od pastruge). Boja i veličina kavijara zavise od vrste jesetre i starosti ikre. Najtraženiji i najskuplji kavijar pravi se od morune, džinovske ribe koja dostiže težinu i do 1,200 kg, dužinu i do 5 m, i može da živeti preko 100 godina. Danas su Iran i Rusija glavni izvoznici kavijara, od kog 80% potiče od tri vrste jesetre iz Kaspijskog jezera: dunavska jesetra (oko 20% tržišta), pastruga (28%) i persijska jesetra (29%).
1998. godine, ukupna količina međunarodne nelegalne trgovine kavijarom iznosila je preko 220 tona. Za 2002. godinu, sve države su objavile ukupne stope izvoza kavijara Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES) na nivou od 193,6 tona. Od toga, Iran (39.6%), Rusija (28.8%) i Kazahstan (16%) su bili najveći izvoznici kavijara, a Švajcarska (24%), Francuska (19%) i Nemačka (17%) najveći uvoznici. Iako zakonske stope mogu biti održive, treba ih odrediti uzimajući u obzir visok nivo nelegalnog ribolova i trgovine jesetrama. Tokom 1998. i dela 1999. godine, osam CITES članica su zaplenile preko 20 tona kavijara, što ukazuje na značajan obim nelegalne trgovine. Veruje se da se značajnim količinama svih jesetri ulovljenih u Kaspijskom jezeru trguje nelegalno.
Kavijarom se trguje na domaćem i međunarodnom tržištu a postoje osnovani razlozi za mišljenje da su domaća tržišta velika i slabo kontrolisana.
Zbog obimne međunarodne trgovine proizvodima od jesetre, i njenih direktnih i indirektnih negativnih uticaja na populacije ovih riba, dve vrste jesetri (Acipenser sturio i A. brevirostrum) se nalaze na Aneksu I CITES konvencije od 1975. godine. Sve druge vrste jesetri se nalaza na Aneksu II od 1997. godine.
Ostale pretnje
Pored negativnog uticaja prekomernog ribolova na ovu ranjivu vrstu, zagađenje reka, a pogotovo zagađenje područja mresta, može ozbiljno da ugrozi populacije jesetre. Ruski naučnici su pronašli deformitete na jajima kao i tumore i bolesti jetre, štitne žlezde i mišića kod odraslih jedinki. Ovo može imati posledice po opstanak vrsta i kvalitet kavijara, i naglašava potrebu za kontrolom zagađenja.
Dodatan važan faktor koji je doveo do opadanja brojnosti populacija jesetri je uništavanje migratornih ruta i područja za mrest zbog konstrukcija masivnih brana duž glavnih reka u kojima se jesetre razmnožavaju. Kao rezultat, reprodukcija nekih vrsta jesetri sada u mnogome zavisi od uzgoja u mrestilištima. Trenutno oporavak populacija morune 90% zavisi od veštačkog uzgoja.
