Десцриптион
Реакција ланчаног умножавања, односно ПЦР (полимерасе цхаин реацтион) јесте метода којом се унапред одређена ДНК секвенца умножава велики број пута за релативно кратко време. Овом методом је превазиђен проблем количине ДНК, јер је довољна мала количина узорка (0,5–50 нг). ПЦР метода је заменила методу клонирања ДНК уз помоћ бактеријског плазмида, иако се поменуто клонирање и даље користи за велике фрагменте који се ПЦР методом не могу умножити. За откриће ове методе 1983. године заслужан је амерички научник Кари Банкс, који је управо због открића ове методе добио Нобелову награду 1993. године. На значај овог открића упућују бројне примене ове методе. ПЦР метода је нашла примену у: форензичкој анализи ДНК узорака, ДНК анализи фосилних остатака, детекцији патогена, дијагностици наследних болести, утврђивању очинства, прехрамбеној индустрији итд. У ботаничким наукама ПЦР метода је нашла примену у детекцији и идентификацији биљних патогена, што је допринело борби против биљних болести. Ово је изузетно значајно у прехрамбеној индустрији, као и са економског становишта, с обзиром да биљни патогени утичу на укупан принос. Такође, у прехрамбеној индустрији, за анализу прехрамбених производа користе се ПЦР методе за детекцију и квантификацију генетичких модификација, јер њихово постојање у великој мери може бити непогодно у исхрани. ПЦР метода је нашла примену и у идентификацији и систематици биљака. Када морфолошки карактери недостају, јер на пример на основу фецеса хербивора желимо да закључимо чиме се та животиња храни, молекуларне методе могу помоћи.
Овај рад ће се фокусирати на појашњење тих метода, њихових биохемијских основа и на опис значаја молекуларних метода које се примењују када су у питању ботаничка истраживања.